Предавање Владимира Папића на тему „Његош и Имре Мадач: два погледа на позицију човека у универзуму“ (19. 12. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Тема данашњег предавања тежила је томе да нам прикаже на који начин Петар II Петровић Његош у свом спеву Луча Микрокозма из 1845. године и мађарски писац Имре Мадач у својој драмској поеми Човекова трагедија из 1862, представљају однос човека, Бога и ђавола. Папић објашњава начин на који ови аутори приказују повест људске цивилизације у историјском и аисторијском времену. У Његошевом спеву видимо ту теомахију, борбу добра и зла, која ће се након другог Христовог доласка завршити коначним помирењем светова и стварањем хармоније, док са друге стране код Имреа Мадача видимо историју људске цивилизације унутар историјског времена, али и унутар будућности која ће нам показивати на који начин су у спрези Адам и Луцифер, односно на који начин се заснива свет без Бога и која је судбина таквог света, ако не дође до људског покајања, односно до поновног стварања савеза са Богом. Два поменута дела покушавају да представе на који начин аутори који припадају различитим културним круговима посматрају ове архетипске теме и како развијају личне перспективе, однос према повести људске цивилизације, али и однос према позицији човека унутар универзума.