Предавање Владимира Папића на тему „Ситничарница Код срећне руке Горана Петровића“ (29. 9. 2025) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Роман „Ситничарница код срећне руке“ аутора Горана Петровића објављен је 2000. године, на самом прелазу између два века и миленијума – на симболичној граници између прошлости и будућности. Ово дело, истиче Папић, представља један од најзначајнијих примера постмодернистичке књижевности на српској књижевној сцени краја 20. века.
Роман је добитник престижне Нинове награде, што додатно потврђује његов књижевни значај и вредност.
Горан Петровић у овом делу користи широк спектар постмодернистичких техника: фрагментарну структуру, метатекстуалност, игру са читаоцем, мешање стварности и фикције, као и интертекстуалност. Посебно је важна улога читаоца, који не остаје пасиван прималац поруке, већ се активира и заједно са аутором учествује у стварању значења текста. Такав приступ писању већ су користили светски писци као што су Умберто Еко и Итало Калвино, а у српској књижевности Милорад Павић.
У делу се уочавају бројне наративне технике и мотиви који су последица Петровићевог читања светске књижевности и утицаја постмодернизма. Његов стил је истовремено поетичан, интелектуалан и иновативан, што роман чини изузетно слојевитим и захтевним за читање, али и изузетно богатим за тумачење.