Berba bresaka u valjevskom kraju uveliko traje, ali plantaža ovog voća u ovom delu Srbije je veoma malo. I pored toga što klimatski i zemljišni uslovi pogoduju ovoj voćnoj vrsti, u selu Pričević nadomak Valjeva, samo tri proizvođača gaje breskvu na oko dva i po hektara.Jedan od njih je Zoran Bošković na čijoj plantaži je 600 stabala u punom rodu dok naredne godine stiže na berbu još dvesta novih.– Breskve je mnogo lakše brati, jedino ima malo više posla vezano za agrotehniku, ali i to ide sve postepeno, orezivanje, proređivanje, zaštita. U kišnom periodu malo je teže održati kvalitet ploda, jer dolazi do pojave trluži. Ove godine kvalitet ploda je dobar. Inače, u mom domaćinstvu breskve gajimo već nekoliko decenija. Ja konkretno od 1995. godine a otac je počeo još ranije – kaže Zoran Bošković za portal Agromedia.Boškovići su poznati i po uzgoju maline i kupine ali odustaju od ove proizvodnje. Kažu da je problem u nestabilnoj ceni, a pored toga breskva je sigurnija jer svake godine donosi rod. U berbi su angažovani članovi porodice što im dodatno smanjuje troškove.– Za branje breskve potrebno je manje radne snage za berbu. Treba plaćati berače za malinu i kupinu, a ovde nam nisu potrebni, sve oberemo sami. Pored toga kod maline je loša cena, a ovde je standardna. Što se tiče cene prošla godina je bila nezgodna zbog kiše, ova godina je bolja. Ove godine kilogram bresaka na veliko je od 50 do 70 dinara. Prava cena je sedamdeset dinara ali obično to je neki prosek od šezdeset dinara po kilogramu – navodi Bošković.U sezoni naberu petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina koje prodaju na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom trgovinskom lancu. Prinos po jednom stablu kreće se od 30 do 35 kilograma što je prema rečima Boškovića zadovoljavajuće.– Rane sorte nisu nekog kvaliteta ali pošto stižu prve na tržište ipak se prodaju i imaju najbolju cenu što je slučaj i sa poznijim sortama. Breskva rađa svake godine, jedino ako je mraz ne skine. Ovde, na ovoj parceli nije bilo mraza već sedam godina. Ukoliko je plantaža negde pored reke hoće da izmrzne. Inače ona hoće da se radi oko nje ali rađa redovno, nema nerodnih godina – objašnjava Zoran.Karta plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Valjeva pokazala je da se breskva sa najvećim uspehom može gajiti u selima Pričević, Gola Glava, Joševa.Izvor:ekapija
