U organizaciji Centra za društvenu stabilnost, u petak 16. novembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, održana je tribina „100 godina od Prisajedinjenja 1918-2018“. Gosti i sagovornici bili su: Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, dr Đorđe Đurić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske i dr Saša Marković, istoričar i univerzitetski profesor. Moderator tribine bio je msr Ognjen Karanović, istoričar i direktor CZDS.
U ime organizatora, učesnike tribine pozdravio je istoričar Srđan Graovac, a moderator Ognjen Karanović naveo je da se Centar za društvenu stabilnost ovom tribinom pridružuje obeležavanju jednog od najgrandioznijih datuma u srpskoj istoriji – prisajedinjenju vojvođanskih oblasti Srema, Bačke, Banata i Baranje matici Srbiji.
Govoreći o našem odnosu prema velikim istorijskim događajima, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, rekao je da prethodnih decenija nije bilo lako doći do knjiga koje su govorile o tim datumima.
– Ni kasnije, od 2000. do 2016. godine, na mestu na kojem sam ja danas nisu bili ljudi koji su svojim znanjem, obrazovanjem i iskrenošću mogli da budu deo onih koji su mogli da se približe, makar na tren, velikanima prisajedinjenja – rekao je Mirović.
Predsednik Pokrajinske vlade podsetio je da je bilo i pozitivnih primera, kao na primer 1992. kada je u Skupštini grada inicirano obeležavanje 9. novembra, dana oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu i 25. novembra 1998. godine, a 1993. godine na kuću u Dunavskoj ulici, u kojoj je živeo Jaša Tomić, postavljena je spomen ploča.
Mirović je podsetio i da je aktuelna Pokrajinska vlada donela odluku o Danu Vojvodine, 25. novembru i uvela tu odluku prvi put u institucije.
– U Vojvodini su se ovakvi datumi uvek obeležavali nekako stidljivo, što znači da je represija komunističkog sistema bila prilično složena. Nije dozvoljavala da se previše o tome govori, a mi smo uspeli da to vratimo u institucije, jer reč je o srpskom narodu, ali i o Slovacima, Bunjevcima, Rusinima i drugim narodima – rekao je Mirović i naglasio da budućnost Vojvodine vidi u zajedništvu i međusobnom razumevanju, samopoštovanju i uvažavanju.
Dr Đorđe Đurić kazao je da je sam čin prisajedinjenja 1918. bio događaj u kojem je sažeto više vekova težnje srpskog naroda, severno od Save i Dunava, da živi u zajedničkoj državi sa ostalim Srbima.
– Može zvučati patetično, ali u tom delu i datumu vidimo i mitropolita Stratimirovića, Savu Tekeliju, Dositeja, Miletića, patrijarha Rajačića, radikale i liberale i srpsku crkvu i instituciju srpske kulture i taj cilj ostvarili su svi zajedno – naveo je Đurić.
Objašnjavajući činjenicu da se prisajedinjenje nije dogodilo preko narodnog veća iz Zagreba, nego preko Beograda, dr Saša Marković rekao je da Velika narodna skupština u Novom Sadu govori o njenoj strateškoj poruci, jer malo koji događaj u srpskoj istoriji traje duže od veka.
– Ovaj događaj „traje“, jer je Skupština donela stratešku odluku za srpski narod i što je na demokratski način uvažavala ondašnju strukturu stanovništva – kazao je Marković.
Ova izuzetno posećena tribina završila se razgovorom učesnika sa publikom.
