ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА “УСПОМЕНЕ АЛИМПИЈА ПОПОВИЋА”

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић присуствовао је представљању књиге “Успомене Алимпија Поповића” др Гордане Петковић, као и отварању изложбе о првом послератном градоначелнику Новог Сада. У програму представљања књиге, у Спомен збирци у Сремским Карловцима, учествовали су др Гордана Петковић, уредник у ИК “Прометеј” Зоран Колунџија и Владимир Петковић. – После Новог Сада и промоције у Градској кући, промовишемо књигу у овом прелепом објекту Музеја Града Новог Сада у Сремским Карловцима. Књига није само архивска грађа и проста збирка успомена, већ је својеврсан водич кроз Нови Сад с краја 19. века и почетка 20. века, и то кроз визуру човека који је водио град после Другог светског рата, и који је заслужан за његову обнову. Необично је то што је свештеник добио такву улогу после доласка комунистичке партије на чело државе, али сигурно је он у том тренутку могао да уједини све које је требало ујединити. Алимпије Поповић за собом је оставио велики траг, а он је и започео обележавање годишњице страдања Новосађана у рацији – нагласио је градоначелник Вучевић. Алимпије Поповић био је свештеник у Успенској и Алмашкој цркви, први послератни градоначелник Новог Сада и народни посланик. На дан ослобођења Новог Сада, 23. октобра 1944. године, као први председник Народно-ослободилачког одбора, примио је власт од партизанских јединица и на дужности градоначелника остао до 1949. Књига је, уствари, дневник који је годинама писао Алимпије Поповић, a рукопис је приредила виша кустоскиња Музеја Града Новог Сада Гордана Петковић. Обимно дело на 600 страна, богато је илустровано породичним фотографијама из детињства, факсимилима докумената, али и списком имена жртава Новосадске рације 1942. године које су биле његови парохијани у Успенској цркви. Како је речено приликом представљања књиге, Алимпије је био добар беседник, даровит писац и одличан певач. У предратном листу “Дан“ неколико година је писао хумористично-сатиричну колумну под псеудонимом „Мита Крадић“, а за Радио Београд је певао народне варошке песме представљајући се као „Јоца Падобранац“. Алимпије у свом дневнику пише и о досељавању предака из села Алмаш у Нови Сад 1717,1718. године. То је време када је насељен Алмашки крај који постоји 300 година, сада као најстарији део Новог Сада. Тада је почела изградња Алмашке цркве, а први парох је био далеки предак проте Алимпија.