Zima je na pragu, kao i tradicionalni 29. novembar kada su u Kačarevu dani svinjokolja, a u istovreme i početak priprema za tradicionalnu manifestaciju “Slaninijada“.
Ideja je došla godinu dana nakon što sam učestvovao u osnivanju prve Gusanijade u Mokrinu, koja je doživela fantastičan medijski uspeh i baš taj uspeh me je podstakao da nešto slično iniciram i u Kačarevu, gde sam inače i rođen. U Kačarevu sam imao podršku i lokaciju i bilo je potrebno samo osmisliti događaj koji bi Kačarevo promovisao, učinio poznatijim, prepoznatljivijim sa svim lokalnim karakteristikama. Ideju sam spontano jedne večeri u poljoprivrednoj kafani predložio Vladi poštaru, Moci bankaru i Miletu svircu koji su oduševljeno, bezrezervno prihatili i iste večeri u ranim jutarnjim satima osnovali i prvi inicijalni odbor na čelu sa predsedikom Vladom Pašikanom, govori Milovan Ćirovskim o osnivanju Slanijiade.
Dali Vam je neko pomogao u realizaciji ideje „Slaninijada“?
Prvu i značajnu pomoć u shvatanju ideje i promociji iste pružili su nam prvo Dule Šimić i PIK Tamiš, zatim mesna zajednica Kačarevo i mnogi drugi. Obzirom da smo imali kratak rok za realizaciju, a velike ambicije odmah smo podelili uloge i zaduženja. Meni je pripala uloga medijske promocije koju sam zahvaljujući Tanjugu, Večernjim Novostima i drugim medijima profesionalno odradio. Uspeh Slaninijade je bio više nego neočekivan ! Desila se Slaninijada i slaninarski bal, o čemu su štampani mediji, televizija i radio od Triglava do Đevđelije izveštavali, a pola Kačarevaca saznalo iz medija a pola delimično učestvovala.
Taj neočekivani medijski uspeh nas je prvo zatekao, prevazišao ali istovremeno i podstakao da formiramo organizacioni odbor, koji je ostvario neke prihode tako da smo nakon par godina formalizovali manifestaciju osnivanjem turističkog društva Kačareva koje je bilo zaduženo, između ostalog za promociju Slaninijade i Kačareva, na čelu sa predsednikom Vladom Pašikanom.
Slaninijada je danas prešla svoju tridesetu. Kako je vidite danas ?
Prvo, vrlo sam srećan što je kao manifestacija opstala i postala već deo kačarevačkog imidža ali moram da primetim a da je malo tužno što nakon 30 godina postojanja do današnjeg dana nije obeležen taj svojevrsni jubilej, a kamoli da je tim povodom objavljena neka monografija. Nekoliko puta sam to sugerisao novom rukovodstvu ali nisam naišao na razumevanje.
Zar Vi niste član Slaninijade od osnivanja ?
Ne bih sad o tome, to je čisto etičko pitanje.
Zašto ?
Jednostavno, od pre nezkoliko godina, nekolicina ljudi je Slaninijadu preregistrovalo u neki klub, koji se zove Slaninijada,
Da li su Vas obavestili ili možda konstulovali o tim promenama ?
Ne bih želeo sada da ulazim u te detalje ali primećujem da su isti ti ljudi ,nažalost, prisvojili Slaninijadu na pogrešan način i sve učinili da je udalje od osnovne koncepcije i pretvore u lokalni seoski vašar bez identiteta, iz meni nepoznatih razoga.
Prilikom mog nedavnog boravka u Kačarevu, primetio sam u razgovoru sa prijateljima da su mnogi od njih bili razočarani i mnogi više i ne dolaze na takav seoski vašar jer pamte vreme kada je Slaninjada imala zapažene kulturne sadržaje, poput izložbe fotografija, jedinstvenu monumentalnu skulpturu od slanine i da ne nabrajam.
Mnogi Kačarevci su se u jednom složili, krajnje je vreme da se Slaninijada približ iKačarevcima i doživi jednu ozbiljnu estetsko-tehničko-organizacionu šminku i indirektno me zamolili da pomognem, o čemu je klub Slaninijade i obavešten.
Kriza je očigledna i traje već godinama, ali kako je prevazići i da li nešto predlažete ?
Sigurno nije jednostavno da se posle trideset godina postojanja napravi neki rez koji bi omogućio lepšu i kvalitetniju manifestaciju. Predlagao sam, kada je god to bilo moguće, u susretima sa članovima kluba, sa kojima se i danas vrlo rado sastajem. Upoznati su sa svim dobronamernim sugestijama i nadam se da će ih shvatiti i za dobrobit Slaninijade i Kačareva nešto od toga i uvažiti.
Glavno je da taj rez i preokret bude što bezbolniji. Za početak, trebalo bi da se Slaninijada preregistruje kao udruženje građana, i već kao takvo približi Kačarevcima i svimr elevantnim društvenim strukturama.
Zatim jedno od rešenja koje sam predvideo, proizišlo je iz nekoliko razgovora sa Nenadom Novakovićem, uspešnim poslovnim čovekom iz Kačareva. On se prihvatio da sa još nekoliko stručnih i sposobnih ljudi iz Kačareva, Pančeva i Srbije, za ovu nastupajuću Slaninijadu, obezbedi finansijsku podršku kao i podršku širih društvenih struktura od mesne zajednice do Republike, i da sa takvim timom pokuša spasiti šta se spasiti može, i pomeri Slaninijadu barem za korak napred. . Jednom takvom timu ozbiljnih ljudi sam spreman da svojim dugogodišnjim iskustvom pomognem u modernizaciji Slaninijade i njenoj boljoj prepoznatljivosti i vidljivosti.
Vi dakle verujete u budućnost ovog festivala i spremni ste da se na tome angažujete uprkos Vašim brojnim obavezama u Parizu?
Uvek sam što se tiče Slaninijade bio optimista! Evidentno je da Slaninijada ima veliki potencijal i da zaslužuje bolju budućnost. Da bi se napravio rezultat mora se odmah početi sa korenitim pripremama i tražiti najbolji mogući modaliteti da je podignemo na najviši mogući nivo. Neophodna je pomoć uglednih i uspešnih poslovnih ljudi, ljudi sa iskustvom u ovakvim poslovima, kao i društveno-političkih institucija kako bi Slaninijada zauzela zavidno mesto na mapi značajnih i prepoznatljivih turističko-privredno–kulturnih manifestacija Srbije, ali i šireg regiona. To dakle treba da bude jedan zajednički poduhvat, nasreću i dobrobit Kačarevaca i svih ostalih ljubitelja ove jedinstvene manifestacije, kako bi je pomerili sa ove tužne tačke i od nje napravili pravi festival međunarodnog renomea. Slaninijada i Kačarevo to neosporno zaslužuju!