Светска премијера композиције „Антене” ауторке Александре Вребалов, уприличена је 7. маја 2021. у Новом Саду са почетком од 20 сати у Жупној цркви имена Маријиног (народски познатој као катедрали). Пре самог комада „Антене” на концерту су изведене и три хорске минијатуре. У овом пројекту учестововали су монаси ковиљског манастира, Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин”, Хор Академије уметности у Новом Саду, Новосадски камерни хор и Гудачки квартет „Тајј”. Концертом је дириговао Божидар Црњански а занимљиво је да многи од ових учесника никада раније нису блиско сарађивали.Догађају су присуствовали црквени великодостојници и културни посленици Новог Сада, ауторка Александра Вребалов као и публика, уз поштовање прописаних мера против епидемије. Сви они који нису могли да дођу до карте, концерт су могли уживо да прате преко Јутјуб канала и на програму Радио-телевизије Војводине.Комад је настао на позив Музеја уметности у Кливленду 2017. да ауторка напише композицију на било који експонат из музеја. Након упознавања са разним колекцијама што изложеним, то оним у депоима, пажњу г. Вребалов привукла је икона Богородице Елеусе са Крита из 1425. Често се враћала у Византијску галерију овог музеја будући да ова икона за њу није била само вредан експонат, него жива сила и веза са Богом. Како је и сама везана за манастир Ковиљ и његове литургије, дошла је на идеју да споји ковиљску традицију са Богородицом нежности из Кливленда.Ауторка је питала за могућност да испред иконе у галерији поју три монаха а у оближњим галеријама хористи држе исон и повремено звоне. Добила је дозволу да користи двоје оргуља из колекције музеја тако да су звуци путовали простором. Управо то је постигнуто и на месту одржавања новосадског концерта континуитетом византијској појања, звука оргуља и звона, повременим оглашавањем труба, објава са различитих делова дворане и поновним спајањем. У том заједништву и сарадњи створена је невероватна хармонија која је ишла од молитвеног бруја до хорског жагора у вавилонској збрци језика и јерихонских труба, те повратком на умилност гласа, шапата и молитве. Заиста чудесно и све честитке ауторки, учесницима, појединцима и институцијама које стоје иза овог несвакидашњег догађаја.Текст и фото: В. Раонић;
Комад је настао на позив Музеја уметности у Кливленду 2017. да ауторка напише композицију на било који експонат из музеја. Након упознавања са разним колекцијама што изложеним, то оним у депоима, пажњу г. Вребалов привукла је икона Богородице Елеусе са Крита из 1425. Често се враћала у Византијску галерију овог музеја будући да ова икона за њу није била само вредан експонат, него жива сила и веза са Богом. Како је и сама везана за манастир Ковиљ и његове литургије, дошла је на идеју да споји ковиљску традицију са Богородицом нежности из Кливленда.
Ауторка је питала за могућност да испред иконе у галерији поју три монаха а у оближњим галеријама хористи држе исон и повремено звоне. Добила је дозволу да користи двоје оргуља из колекције музеја тако да су звуци путовали простором. Управо то је постигнуто и на месту одржавања новосадског концерта континуитетом византијској појања, звука оргуља и звона, повременим оглашавањем труба, објава са различитих делова дворане и поновним спајањем. У том заједништву и сарадњи створена је невероватна хармонија која је ишла од молитвеног бруја до хорског жагора у вавилонској збрци језика и јерихонских труба, те повратком на умилност гласа, шапата и молитве. Заиста чудесно и све честитке ауторки, учесницима, појединцима и институцијама које стоје иза овог несвакидашњег догађаја.
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.