Комични балет у два чина „Враголанка”, премијерно је изведен у суботу, 23. фебруара 2019. на Сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта у Новом Саду. У питању је најстарије балетско дело изведено у Бордоу пред почетак Француске револуције пре више од два века, а његовој непролазној вредности сведочили су гледаоци ове новосадске премијере (или, пак, обнове након две деценије).Цео комад је динамичан, разигран и весео. Музика је упечатљива, у њој се дочарава свитање, понекад се чују звона, дође вам да заиграте на нумеру народног весеља, са неком мелодијом урезаном у памћење сигурно одлазите кући након гледања.Има ту и занимљивих реквизита попут плетених корпи, преслице за вуну, дрвене ступе за прављење маслаца, брезове метле… На сцену ступају и права правцата старинска кола са жетеоцима, дочарана је олуја у пољу… Једноставно, нисмо навикли да видимо толико природне лепоте и обичне радости живљења у балету!Захтевна сценографија за „Враголанку” ручно је осликана. Ипак, на прозорима су праве завесе, прави орман са огледалом из ког се узима одећа… Костими су лагани и прелепи… Све је дивно. Просто не можете да постигнете шта све овај балет пружа за ваша чула!„Враголанка” је у основи класично дело, а да би било комично, изведено је уз много глуме, мимике и гегова. Иако су сви били сјајни у улогама, првак Самјуел Бишоп је невероватно добро одиграо и одглумио маму Симоне. Чак се доследно сваки пут са степеница спуштао низ гелендер. Доследни су и када се поклањају публици, јер и тада изводе гестове у складу са својом ролом. Уз маман се, наравно, истичу првакиња Ана Ђурић у улози девојке Лизе и фантастични Милан Иван као сеоски младић.У основи заплета је љубавна прича двоје младих – добростојеће ћерке која одраста под будним оком мама(н) Симоне, иначе удовице – и једног обичног сеоског момка, ког девојчина мајка не сматра идеалном приликом њене мезимице. Једног дана долази богати трговац са својим сином. Шта ће се даље издешавати, и ко ће ту пронаћи партнера, гледаоци морају и сами погледати! Само у „Враголанки” се може видети нешто тако лудо попут игре дрвеним кломпама, и још мноштво тога… За неке сцене се запитате – а како су ово уопште извели!Додатно, права је срећа што је овај балет за свакога. Од две до 102 године. И потребан је као лек нашим уморним и (свакодневним) бригама засићеним душама! Испробано на репрезентативном узорку пуне Велике сале СНП. Узети најмање једном, а по потреби и поновити. Нема нежељеног дејства.Текст: В. Раонић;
