Prerazmišljavanje, turšija od knjiga

Prelepa nedelja, petnaesti dan miholjskog oktobra  izmamio je staro i mlado, čini se da niko nije ost’o  kući.   Tesni su parkovi, gužva na keju, Štrand prepun dece, šetača… trudimo se da apsorbujemo ovo  “meko” sunce, da ga sačuvamo za predstojeće hladne dane. Ipak kao u onoj basni o Cvrčku & mravima, neki pretežno mladi ljudi uprtili neke knjige i zaputili se ka  Miletićevoj br.40, u Kulturni centar “dom b-612”. Kažu priprema se zimnica od knjiga?! Ozbiljno, nije šala, skupljaju knjige za zimu!!! Pre nekih desetak dana, od jednog mlađahnog prijatelja, dobio sam poziv, (podrazumeva se, preko „društvenih mreža“ u narodu poznatih kao Fejsbuk) da posetim događaj „Knjigoložnička zimnica“, u organizaciji „Prerazmišljavanja“. Imajući prijatno, letošnje iskustvo, tom prilikom sam ponovo došao u posed meni omiljenog klasika na vrlo intersantan i bezbolan način po moje finansijsko stanje, odlučih da naše čitaoce upoznam sa jako originalnom i korisnom akcijom ovih mladih, kreativnih ljudi. Evo razgovora koji sam vodio sa kreatorom i duhovnim vođom ove sjajne akcije,tog nedeljnog popodneva oko 16 časova ispred narčenog doma b-612. (klik, klik… uključivanje snimača govora na mobilnom) Je l’ ovo sad mi kao snimamo? Deluje da se snima… Dobar dan. Dobar dan. Mi smo jedan novi sajt koji se pojavio skoro i zove se „Vojvodjanske vesti“, rubrika za koji mi sada pričamo se zove – Knjiga glavu čuva… … lepo… …i mi smo došli ovde, kod vas, da pitamo o čemu se ovde radi… pa bih te zamolio da mi kažeš šta je to Prerazmišljavanje? Prerazmišljavanje je prevrtanje tuđih misli kroz moje sopstvene,  prerazmišljavanje.

Počelo je kao knjigo-blog, onda je to postao književno kritički blog… a sad ima raznih stvari na njemu… ima reportaža sa kulturnih događaja, ima recenzija knjiga, ima recenzija muzičkih albuma, ima  raznih stvari. Prerazmišljavanje po drugi put organizuje razmenu knjiga? Da, osnova je razmena knjiga. Uslov je, da bi se funkcionisalo, da dođeš i da doneseš neku knjigu za koju misliš da ti je višak, mada mislim teško da postoje knjige koje su višak pa, ‘a konto te Knjige, koju si ponudio, koju si pročitao, koja ti se, recimo, ne uklapa u kućnu biblioteku,  stičeš pravo da uzmeš neku drugu, ovaj današnji skup se zove – “Knjigoložnička zimnica”. Dobro… ja bih hteo jedan ajvar od Tolstoja, i hteo bih dve tegle kiselih krastavčića od recimo… Ane Ahmatove… … može od Ane Ahmatove. Onda ti treba knjiga „Suicidnik“;  Miloša Jankovića, zbirka biografske poezije o piscima i pesnicima koji su izvršili samoubistvo. Tu ima i Ane Ahmatove koja kuva ajvar i pravi turšiju, tako da možeš naći neke prigodne stvari. Znači, nije slučajno da se ova razmena knjiga zove “Knjigoložnička zimnica”, te da se ovako možemo spremiti za duboku jesen i zimu kada dođu dosadni, hladni, kišni, tmurni dani? Pa daaa… sad je još toplo, miholjsko leto, pa možemo još da se “švercujemo”, šetamo, skitamo… ali kad kad krenu teške kiše, kad zazimi,onda … Onda se lepo zagrejemo, uzmemo ćebence, tople čarape, kafa, čaj… onda otvorimo zimnicu koju smo imali priliku da sada pribavimo, i tako… spremamo se za zimu. Posebno sada, kada niko ne zna koliko će dugo trajati zima. Danas je, usled klimatskih promena, teško baviti se meteorologijom, čak mnogo teže nego književnošću, na ovom prebrzom, ludom svetu… I kakva su tvoja iskustva… … sa ove razmene ili sa prethodne? Uopšte, kakva su tvoja iskustva, od samog početaka, šta misliš, da li si ispunila zadatke koje si sebi postavila u početnim razmišljanjima o Prerazmišljavnju? Što se tiče današnjeg dešavanja, to ću videti, znati negde večeras,  posle pola osam, kad se završe susreti sa novosadskim piscima, do tada traje program, pa ćemo videti. Što se tiče samog Prerazmišljavnja ukupno… nemam  samo jedan cilj da bih mogla da odgovorim. Ja pišem zato što mislim da imam šta da kažem o onome što volim, za sada najviše na svetu, i onda to delim sa drugima na ovakvim razmenama, preko bloga i tako… Ja ti se izvinjavam što sam na samom početku preskočio neka osnovna pravila pristojnosti, tj. nisam te pitao ni kako se zoveš. To što se mi ovako privatno znamo ne mora da znači da to znaju čitaoci. Ti si Katarina? Katarina Kostić, da… …student, ili si završila? Ja sam apsolvent Srpskog jezika i književnosti… …na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu? … na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. … vidiš to nisam znao ni ja, a živiš u Novom Sadu? Da  živim u Novom Sadu. Prerazmišljavanje si pokrenula ti sama ili vas ima više? Prerazmišljavanje sam osnovala ja sama 2014 godine na nagovor  jedne drugarice… … drugarica se uključila kasnije ili? Drugarica se bavi modom i nailazila je na mnogo negativnih kritika, jer svi su danas “fešn” blogeri i predložila mi je, u to vreme nije bilo toliko knjiških blogova na internetu, bilo je samo nas petoro, mislim za koje sam ja uspela da saznam, pronađem. Kazala mi je: kad već niko ne piše o tome, biće ti lakše nego meni, o mojoj temi svi pišu. I eto tako pogurala me i…, ja sam krenula. Dobro, to smo apsolvirali… sada da pojasnimo našim čitaocima, šta je danas sve na program osim razmene knjiga?

Osnova je razmena, ona je počela u dva sata i traje do osam večeras. U toku razmene imamo prodajnu izložbu, kako ja volim da kažem “zastajkivača”, zovu ih i “bookmarkeri”, i obeleživači stranica. Meni je to nekako perifrastično, ako zastaneš, zastao si… to je to, zato ih zovem “zastajkivači”. Autor je Barbara Bjelajac, ona je jedna od prijateljica Prerazmišljavanja,ja tako zovem ljude koji prate stranicu mi nismo fanovi, nismo pratioci, mi smo prijatelji ili “knjigo-drugari”. Ta moja knjigo-drugarica pravi nakit, kada je videla akciju napravila je dvadesetak zastajkivača, raznih oblika, trakastih, inspirisanih viktorijanskim zastajkivačima i donela ih ovde da ih izloži, poneki da proda i da promoviše svoju prodavnicu. Posle toga, u pet, dolazi nam udruženje NIVO, (Neokulturna inicijativa van okvira), da promoviše književno-turistički vodič kroz Novi Sad. Oni su napravili brošuru, sajt i android aplikaciju. Brošura postoji u štampanom i PDF izdanju, pomoću nje svako ko ima “pametni” telefon, ili ima brošuru u ruci, može da isprati živote književnih stvaralaca i književnih junaka koji su pomenuti, od XVIII veka do danas u književnosti, ili su neko vreme živeli u Novom Sadu. Sa tom aplikacijom možete da odaberete, na primer “Književni junaci” i pred vama se rasprostu junaci od Tišminih do Balaševićevih, vidite tačno ko je gde živeo, pa ako vas interesuje odete na tu adresu, vidite to dvorište ili ulicu… predivno. Oni nam dolaze za jedno sat vremena. Posle njih nam dolaze dvojica mladih, izuzetno perspektivnih, književnika, mislim da trenutno perspektivnijih Novi Sad i Vojvodina nema, to su Bojan Krivokapić koji će nam predstaviti svoj drugi roman: “Proleće se na put sprema”, on je već prevođivan i nagrađivan u regionu…i dolazi nam nešto mlađi… … izvini, “prevođivan”, hm,hm? Ha, ha… mislim to “prevođivan”, pa učestalo je prevođen, to sam mislila, više puta,omiču mi se neke moje konstrukcije, he, he…i dolazi nam Stefan Janjić, koji je napisao roman: “Ništa se nije desilo”. Za nacrt tog romana je dobio književnu stipendiju nedeljnika NIN. To se inače zove “mala” NIN-ova nagrada, tako da je već dobio NIN-ovu nagradu ali “na mala vrata”. Pre nego što je napisao roman dobio je nagradu za njega, ušao je u NIN-ovce. Što je još značajnije to je prva promocija, mi ćemo imati priliku da budemo prvi koji ćemo čuti nešto više o tom romanu. Paaa…ima staro pravilo koje kaže da: “od malog može da postane veliki, ali  od velikog još veći, teško”. Svi veliki sportisti tvrde da je teško osvojiti svetsko prvenstvo ali da je mnogo teže odbraniti ili više puta osvojiti trofej je već “umetnost”. Nobelovu nagradu za književnost niko nije dobio dva puta. U tom smislu nama je drago i ponosni smo da Vojvodjanske vesti  mogu da podrže kreativne ideje mladih ljudi koji se u ovako teškim vremenima ne predaju već se opredeljuju da urade nešto što inspiriše mladu generaciju, kolege… a pokazuju, nama starijima, da nisu svi mladi ljudi okrenuti tome da završe neke škole  kako bi pre otišli. Ima ipak neko ko pokušava da nešto promeni…Inače je “poznata stvar” da kada neko radi ovakve  neuobičajene projekte, za njega kažu da je “strani plaćenik”. Pa molim te da nam kažeš koliko si plaćena za ovo? Pored tvoje upornosti, tvrdoglavosti, odricanja od nekih “banalnih” stvari,  ko su ti ljudi koje te “finansiraju”? Pa da… ja sam “strano plaćena”, predajem engleski jezik preko interneta pa te pare odlaze na ovu, ovakvu organizaciju, tako da ovo su “kineske” pare finansirale. Znači sa Kinezima si u dealu, hm, hm… ozbiljna priča ha, ha… … ha, ha, šalim se! Prva razmena koja je bila u Julu je plaćena… pa platila sam štampu kupona. Svako ko donese knjigu dobije kupon, od volontera na prijemnom stolu, knjiga se zavede, i ubacuje u razmenu se sa srodnim naslovima, po žanru, autoru itd. Kada izaberete neku drugu knjigu kupon vraćate na istom mestu, tako da na kraju tačno znamo koliko je knjiga razmenjeno…i platila sam taxi da odveze ostatak, nerazmenjene knjige do moje garaže, gde stoje do sledeće razmene. “Dom b-612” nas podržava, tako što nam daje prostor “badava”. Ja sam ponudila volonterima, gostima, piscima… imali smo goste, pisce i prošli put, da platim piće ali ljudi iz “doma” su odbili. Kažu: to je njihovo jer mi njima pravimo program, “pravite nam dešavanje”, bitno je da ima ljudi a novac je sekundaran. Zato smo mi ovde a ne u nekom većem prostoru, zato što ni njima novac nije na prvom mestu. To me posebno raduje, znači da ideja, zdrav razum, posvećenost , entuzijazam još nisu nestali sa ovih prostora i mogu da daju rezultate, to se sa ovakvim akcijama dokazuje. Potrebno je samo malo truda i odricanja? Moram da dodam da je ova druga razmena više “finansiranija” od prve, drugari koje sam upoznala na studentskim protestima imaju auto. Oni su dovezli stolove na kojima izlažemo knjige, i naravno knjige do ovog prostora. Takođe će kada se završi večeras da ih odvezu natrag do moje garaže. Pored toga, kopirnica iz “Apolo centra” je odštampala sve što je potrebno, kupone, akreditacije za volontere, i to u boji, kompjuterske kartice i oznake, sve to besplatno, to je njhov doprinos iz ljubavi prema knjizi. Privodimo ovaj razgovor polako kraju, neću više da te zadržavam, imaš još puno toga danas. Pitanje koje postavljam svim sagovornicima:Kad si bila mala želela si da budeš…? Koliko mala… …uopšte mala, recimo šta ti je prvo palo na pamet a da se sećaš, recimo ja sam želeo da budem kosmonaut, Milan iz Bulevar Booksa mi je rekao da je želeo da bude cirkusaner… Ja sam prvo želela da budem Dragana Mirković, ha, ha… a onda sam malo porasla pa sam želela da budem učiteljica, a onda sam shvatila da učiteljica malo šta može sama da uradi pa sam odlučila da budem Ministarka prosvete. A onda sam shvatila kakvi su ministri pa sam odlučila da budem Prerazmišljavanje! Što ne znači da ti nekad nećeš biti Ministarka, naravno prosvete, što bih ja jako voleo… ti sada imaš dvadeset … godina? Dvadesetpet! …”celih” dvadesetpet, a izgledaš kao da imaš dvadesetčetiri… …ha, ha, baš ti hvala, reci mi to kada budem imala četrdeset. Samo da pomenem da me je Milan posebno prijatno iznenadio, jedan telefonski poziv je bio dovoljan da se dogovorimo. Bulevar books je bio jedan od domaćina “Zlatnog kupona”. Mi smo u cilju propaganda po knjižarama u gradu ostavili, navodno sakrili, Zlatne kupone, ko dođe i  zatraži kupon Prerazmišljavanja on dobije “Zlatni kupon” sa kojim može da izabere knjigu po želji a ne mora da donese drugu za razmenu. Da li ima nešto što još želiš da kažeš a da te nisam pitao ili ako želiš nešto da poželiš za sledeći put? Ustvari da li knjiga ima svrhu i da li će knjiga uspeti da opstane u ovom “ludom-prebrzom” svetu? Na to drugo pitanje: Da li će knjiga da opstane ne moram da vam odgovorim ja, možete da uđete unutra, da vidite šta se dešava, od početka je prepuno, ljudi dolaze, donose knjige, uzimaju knjige… mislim da ćete raazmisliti o tome koliko je tačna konstatacija kako “mladi danas ne čitaju”… … pa ustvari oni se pripremaju za zimu, uzimaju zimnicu, knjige za zimu… nisam primetio da čitaju ali biraju. Svako bira naslov koji ga interesuje, da li je to literatura za ispit ili beletristika ili klasika… to je već pitanje? Što znači da je taj cilj ispunjen? A ja se već od danas pripremam za zimski razmenu… …odlično, upravo sam to želeo da čujem, kada će biti sledeća? Biće sredinom sledećeg godišnjeg doba, znači sredinom zime, razmišljam kako da je nazovem, tema će biti vezana za proleće, to će biti priprema za proleće. U početku smo zamislili da se dešava dva puta godišnje. Između ostalih imamo goste koji su došli iz Beograda, specijalno za ovu priliku, od njih je potekao predlog, oni su predložili da se svako godišnje doba najavi sa razmenom knjiga, znači četiri puta u godini. Videćemo u kom terminu, da li pre ili posle ispitnog roka jer su nam najčešći posetioci, razmenjivači studenti, pa moramo o tome da vodimo računa. Katarina hvala ti na vremenu koje si odvojila za ovaj razgovor u ovoj gužvi i zamoliću te da mi večeras, mejlom, pošalješ konačne utiske. Hvala vama, bez brige, poslaću večeras samo da dodam da ja ne želim da budem Ministarka prosvete za sada, za sada mi je Prerazmišljavanje na prvom mestu. Pa nisam ni rekao da treba da budeš Ministarka prosvete odmah, ali mislim da ćeš biti, “sumnjiva si od početka”, sa ovakvim idejama ko zna šta će od tebe biti, u svakom slučaju te podržavamo. Hvala ti još jednom. Dogovoreno-ispunjeno, u toku večeri je stigao mejl: Sve ovo danas bilo je veće nego što sam očekivala, iako sam od zatvaranja prve razmene (uz pomoć nekoliko prijatelja Prerazmišljavanja) radila na pripremanju ove. Vratili su nam se letošnji gosti i priključili novi, svi već pitaju o terminu naredne Razmene… a ja se nadam da su bar neke knjige konačno došle do odgovarajućih čitalaca. One koje nisu, naći će se ponovo na štandovima. Hvala Vam još jednom na podršci. Srdačno, Katarina Kostić   Foto: V. Jovanović