Reditelj, scenograf i koreograf:
Zoltan Puškaš; dramaturg:
Nikolina Stjepanović; kostimograf:
Snežana Horvat; lektor:
Konstantin Knežević; pomoćnik reditelja, saradnik za pokret:
Terezia Figura; dizajn svetla:
Robert Majoroš; tehnika glasa:
AgotaVitkai Kučera; koprodukcija: Srpsko narodno pozorište i Sterijino pozorje, Novi Sad
igraju:
Nebojša Savić, Sanja Ristić Krajnov, Jugoslav Krajnov, Mia Simonović, Marko Savković, Grigorije Jakišić, Nina Rukavina,Vukašin Ranđelović, Jelena Antonijević, Aleksandra Pejić, Terezia Figura, AgotaVitkai Kučera, Daniel Husta
Prisećajući se novembarskog razgovora sa, u tom trenutku „novopečnim“, direktorom drame g. Milovanom Filipovićem i njegovih reči da će poseban akcenat u ovoj sezoni biti na kamernoj sceni, posle gledanja „Ilustrovane enciklopedije nestajanja“, polako nam postaje jasno na šta je mislio. Takođe, kao da su bile proročanske reči, u osvrtu ne prethodnu premijeru u SNP-u, o nepisanom pravilu da posle nekoliko dobrih projekata svako pozorište ima poneki gaf da bi se opet desila odlična predstava, takav utisak je imao potpisnik ovih redova pri izlasku sa Kamerne scene SNP-a posle praizvedbe “Ilustrovane enciklopedije nestajanja”.
Da bi se došlo do pravog rezultata i dogodila prava, odlična predstava moraju da se „slože kockice“, mora da se uklopi mnogo, naoko sličnih, ipak potpuno različitih detalja. Često se kaže da je za jednu dobru predstavu potrebno puno kompromisa, ipak mišljenja sam da je za stvaranje jedne dobre pozorišne predstave potrebno više od kompromisa, pre bi to bio sukob ili splet različitih kreativnosti, različitih razmišljanja, različitih stavova, različitih energija i uopšte nije jednostavno sve to pomiriti, uklopiti, staviti „pod jednu kapu“ i da na kraju svi budu zadovoljni rezultatom. Iz sopstvenog iskustva mogu da kažem da sam se nagledao predstava koje su imale zavidan potencijal: dobar tekst, odličnog reditelja, kvalitetne glumce, kvalitetne saradnike ali “nije im se dalo”, nisu našli zajednički jezik, nije se desilo ono što je moglo ili trebalo da se desi. Za razliku od takvih primera, ovoga puta imamo obrnut slučaj, uz sve potrebne sastojke za dobru predstavu, ” Ilustrovana enciklopedija nestajanja” ima, kada podvučemo crtu i dodamo nešto što se zove sinergija, upravo ono zbog čega ljudi vekovima idu u pozorište, postavlja pitanja, opisuje svet oko sebe a najviše pokazuje realnost onakvu kakva je ma koliko nam ona prijala ili nas bolela.
Da podsetimo, žiri konkursa Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2015. godinu doneo je odluku da za najbolji tekst proglasi ostvarenje „Ilustrovana enciklopedija nestajanja“, autora Božidara Kneževića, dramskog pisca iz Novog Sada. Ž
iri je radio u sastavu: Željko Hubač, dramski pisac, Dragana Bošković i Igor Burić, pozorišni kritičari. Značaj ove nagrade, pored toga što nosi ime rodonačelnika srpskog pozorišta, se ogleda najviše u tome što Sterijino pozorje, u principu, obezbeđuje da tekst ugleda svetla pozornice. U kom pozorištu u zemlji Srbiji će se desiti praizvedba je nepoznanica a zavisi kao i uvek, kada se radi o pozorištu, od dobre volje i finansija.
I tako, trebalo je preko dve godine da se desi praizvedba, na naše zadovoljstvo desila se ove godine tj. u ponedeljak 9. marta na Kamernoj sceni SNP-a. Sledeća srećna okolnost je da se Zoltan Puškaš, po vokaciji glumac sa pristojnom reputacijom, u poslednjih nekoliko godina, odlučio da mnogo više radi kao reditelj, prvenstveno u svom, novosadskom pozorištu (Ujvideki szinhaz). Još uvek se, na dugačko /na široko priča, o njegovoj koreografskoj, bez teksta postavci Šekspirovog „Sna letnje noći“, 2015 godine.
Pozorišni kritičari, teatrolozi kao i članovi žirija pišući o Kneževićevoj “ENCYCLOPEDIJI KOLYBABICI” navode da se ova tragi/komedija oslanja na književno delo velikana srpske književnosti Borislava Pekića i Milorada Pavića a selektorka 60. jubilarnog, Sterijinog pozorja dr Marina Milivojević-Mađarev piše:
“Božidar Knežević svoj dramski fluid uobličava u drami koja po sižeu i tragovima crnog humora ukazuje na Kovačevićeve Topaloviće i dramu
Maratonci trče počasni krug (likovi su npr.
malo pokojni i
više pokojni). S druge strane,
Ilustrovana enciklopedija nestajanja pripada apartnoj vrsti komada koji na jedan specifičan način predstavlja trenutak u kojem se u potpunosti menja/urušava poredak, pokazuje pobedu
starog poretka, odnosno
etos propušten kroz prizmu pop-kulture 21. veka (M. M. Mađarev,
Novo iščitavanje prvonagrađenih drama).”
Apsolutno se slažući sa navednim mišljenjima da je Knežević inspiraciju verovatno pronašao kod velikana srpske drame i književnosti poput Pavića, Pekića, Kovačevića ipak mišljenja smo da je odličan tekst obogatio tj. da je “šlag na tortu” dodao Puškaš sa Konstantinovićevskim duhom Filosofije palanke i sa tim prelivom nas dovodi do jedne koherentne, priče koja drži pažnju gledaoca od samog ulaska u prostor Kamerne scene do izlaska iz zgrade. Takođe smo sigurni da će ova predstava izazvati oprečne komentare i stavove kao i da postoji i postojaće deo publike kojoj ovakve alegorije i asocijacije neće prijati ali to i jeste svrha postojanja pozorišta da opisuje stanje i duh okruženja u kome bivstvuje tj. društva u kome živimo. Pa ko se prepozna, prepoznao se…
Kompaktnu glumačku ekipu predvode izvrsni: Nebojša Savić, Sanja Ristić Krajnov i Jugoslav Krajnov uz svesrdnu pomoć mladih ali već dokazanih članova SNP-a: Miu Simonović, Marka Savkovića, Grigorija Jakišića, Ninu Rukavinu,Vukašina Ranđelovića. Da sve bude na svom mestu, posebno da dopune tamo gde “škripa” i upotpune celokupan doživljaj nesebično su se potrudile: Jelena Antonijević, Aleksandra Pejić, Terezia Figura i AgotaVitkai Kučera.
Poseban ton atmosferi ovog pozorišnog čina daje ritualni (tam-tam) ritam timpana i doboša kojima savršeno barata Daniel Husta i poput nekog “velikog vrača” diriguje iz senke, sa maksimalnom preciznošću. Na sve to moramo podvući specijalni začin ovoj “hronici o Koljibabama, svemirskim gušterima i inima” koji se ogleda u tačnom izboru napeva i odličnom korepetitiorskom radu na glasovnoj tehnici svih učesnika za koji je “odgovorna” dr Agota Vitkai Kučera. Taj ritam naravno prati, sa merom dozirana, koreografska umešnost koju potpisuje reditelj Puškaš uz pomoć Tererze Figure.
Sve u svemu Novi Sad je bogatiji za još jednu odličnu predstavu koja će, verujemo, ostaviti dubok trag u pozorišnom životu ne samo u našem gradu nego širom Srbije a ukoliko se koproducenti potrude, diljem prostora bivše nam zemlje mada neće biti zgoreg da je vide i u širem okruženju. Cenjenim sugrađanima iskreno preporučujemo da pogledaju ovu odličnu predstavu!!!
Related
