Промоција књиге Елиезера Папe „НЕСАБРАНЕ ПРИЧЕ и још несабраније мисли и цртице, а о десетерцу да се и не говори“ 17. фебруара у Великој сали

Промоција књиге Елиезера Папе „НЕСАБРАНЕ ПРИЧЕ и још несабраније мисли и цртице, а о десетерцу да се и не говори“, коју организује Културни центар Новог Сада у сарадњи са Јеврејском општином Новог Сада, биће одржана у четвртак, 17. фебруара у 19 часова, у Великој сали Културног центра Новог Сада. Поред аутора књиге – Елиазера Папе, на промоцији ће говорити писац Владимир Пиштало. Модератор програма биће Гордана Тодорић, ЈОНС. 

Елиезер Папо (1969, Сарајево) објавио је један историјски роман Сарајевска мегила: скица за портрет једног свијета у тринаест потеза (2001, ужи избор за Нинову награду) и две збирке прича: Сефардске приче (2000) и Часовничар и сачасници: збирка постисторијских прича, с домаћим задацима, подијељена у пет часова и четири одмора (2007). Године 2020. у Новом Саду објављен је превод његове научне студије Борба, дух и опстанак. Партизанска агада: јединствена пасхална пародија из времена Холокауста.

Од 1991. године Елиазер Папо живи у Јерусалиму и професор је сефардске књижевности на Бен-Гурион Универзитету у Негеву, где управља и „Моше Давид Гаон” центром за сефардске студије. Истовремено, Папо председава и међународним научним друштвом „Сефарад”, које окупља стручњаке из различитих области сефардских студија. Редовни је члан Израелске националне академије за ладино и дописни члан Шпанске краљевске академије.

Владимир Пиштало (1960, Сарајево) је један од најзначајнијих савремених српских писаца. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама (2008) за који је добио  Нинову награда 2008, Награду за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека у Србији; Миленијум у Београду (2000) и Венеција (2011) награђен „Кочићевим пером” и Наградом „Мома Димић”. Уз романе, Пиштало пише приче, поетску прозу и есеје. Књиге Владимира Пиштала су превођене на енглески, немачки, француски, словачки, руски и италијански језик. Завршио је Правни факултет у Београду, а докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД на теми вишеструког идентитета српских исељеника – српском, америчком и југословенском. На приватном Бекер колеџу, у Вустеру у Масачусетсу, предавао је светску и америчку историју. Тренутно је управник Народне библиотеке Србије.