Promocija knjige Hrvoja Klasića u KCNS – „Bijelo na crno”!

U utorak 22. oktobra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, održana je promocija knjige poznatog hrvatskog intelektualca Hrvoja Klasića „Bijelo na crno: lekcije iz prošlosti za budućnost“. O knjizi je, pored autora, govorio Bojan Panaotović – direktor KCNS-a. U izdanju Naklade Ljevak, „Bijelo na crno: lekcije iz prošlosti za budućnost“ je knjiga kolumni Hrvoja Klasića, hrvatskog istoričara i predavača savremene istorije na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Zagrebu koje se nedeljno objavljuju na portalu Net.hr. Klasićev domaćin, direktor KCNS Bojan Panaotović, zahvalio se novosadskoj publici na prisustvu rekavši da je „među nama specijalna i posebna zvezda Hrvoje Klasić, istoričar, intelektualac, moralna gromada i ličnost po kojoj će se ravnati neke buduće generacije u pravom smislu te reči.“ -Zašto je važan Klasić? Živimo u vremenima koja mnogo više obiluju primitivizmom, revanšizmom, šovinizmom, valjanjem u blatu, odnosno mračnom stranom ulice, a ne ljudima koji su na sunčanoj strani ulice. Posebno je to izraženo u sredinama u kojima se dešavaju stvari koje su za socijalne psihologe, karakterologe i psihijatre mnogo više, nego za analitičare normalne stvarnosti – rekao je Panaotović. Kada se, naveo je dalje direktor KCNS, na takvim područjima pojave ljudi koji bez ostatka govore u prilog dobra, svetlosti, razumevanja, kosmopolitizma…Oni koji su spremni da zaštite žrtvu, slabijeg, takvi su ljudi moralni heroji. Panaotović je naglasio da to što je Klasić danas sa nama, što ćemo se videti ponovo u julu, što pošaljemo poruke jedni drugima telefonom, što su neke svakodnevne i normalne stvari, to ne znači da istorija vrlo brzo neće zabeležiti da je jedan od nosilaca normalne svesti i samosvesti na Balkanu na kome su se podgrevale stvari koje su apsolutno mračne i nemoguće. -Mi ovde danas promovišemo ovu knjigu, a u Zadru grafit kaže: „Zakolji Srbina, izvadi mu organe, jer su u kvartu mačke gladne.“ U isto vreme Jure Zupčić, u istom tom gradu, je grafit „Ubi Srbina“ prepravio u „Poljubi Srbina“. Dakle, uvek ima pozitivnih i negativnih primera – rekao je Panaotović i dodao da „mi nikada Klasića nismo zvali da bismo rekli da je u Hrvatskoj grozno, a da je u Srbiji sjajno“. Direktor KCNS podsetio je na čuvenu Gandijevu sentencu:“Ako hoćeš da promeniš svet, počni od sebe samog,“ što znači da nema savršenih i bezgrešnih, pogotovo u ovoj mračnoj balkanskoj krčmi kako je Krleža govorio. -Zašto su važni ljudi poput Klasića, Jakovine, Dejana Jovića, Gordana Duhačeka, Vedrane Rudan, Gorana Šarića i ljudi koji su za pomirenje u ovom regionu? Na postjugoslovenskom prostoru u društvenom smislu najmračnija društvena pojava bio je rat. A do te vrste „kancera“ dolazi se tako što negujemo ovakve grafite u Zadru, Beogradu ili Novom Sadu, tako što negujemo Tomsona, a ne Klasića – upozorio je Panaotović i dodao da ovde  postoje navike, medijsko delovanje i način razmišljanja koji mogu ponovo da dovedu do najpatološkijih društvenih pojava. U obraćanju novosadskoj publici, Klasić se, najpre, osvrnuo na specifičan naslov svoje knjige „Bijelo na crno“ rekavši da su u Hrvatskoj 90-ih godina zamenjene strane – ono što je bilo crno postalo je belo i obrnuto. -Oni koje smo doživljavali kao zločince, one događaje koje smo nazivali zločinima, postali su heroji a njihova dela herojski činovi. A spomenike onih koje smo do tada nazivali herojima smo porušili i proglasili ih zločincima – kazao je hrvatski istoričar uz napomenu da je ovom knjigom i svojim kolumnama „na to crnilo želeo da ubaci malo beloga“. Klasić je u nastavku ispričao priču o svom najboljem prijatelju, direktoru „Plive“, jedne od najpoznatijih hrvatskih firmi. Taj prijatelj zarađuje oko 3.000 evra mesečno i vozi se svaki dan svojim službenim automobilom na relaciji Sisak –Zagreb. Jednog dana pukao mu je film, jer je na svakom drugom zidu video poruke „Za dom spremni“ ,“U“ i slično. On je kupio gumene rukavice, lak i sprej i zaustavljao se kod svakog takvog grafita i prešarao ih. Klasić je poručio da svako od nas na ovakav način može delovati. Na takve grafite koji se pojavljuju u Hrvatskoj, ali i na one o Srebrenici, Vukovaru, Hrvatima u Srbiji, treba odreagovati a ne okretati glavu i zažmuriti. -Dok god mi na ovim prostorima budemo stavljali nacionalni ili verski predznak ispred zločinaca i žrtava i uvek su naše žrtve brojnije od vaših, za naše zločine mi imamo opravdanje, nećemo uspeti da se složimo – poručio je Klasić i naglasio da ako ćemo onu devojčicu iz Vukovara žaliti, a dečaka na traktoru nećemo, to govori o nama. On je otkrio da ga je tužilo „Društvo za trostruki logor Jasenovac“ koje smatra da se u Jasenovcu gotovo ništa nije dogodilo od 1941. do 1945. godine i da je zapravo sve počelo te 1945. godine. Kada su ga novinari upitali za mišljenje, on je odgovorio da to nije pitanje za njegovu, nego za medicinsku struku. Klasić smatra da bi Srbi i Hrvati trebalo da izvuku pouku iz odnosa Francuza i Nemaca koji su bili na suprotnim stranama u nekoliko ratova. Godine 1945. završen je Drugi svetski rat, najveća katastrofa u istoriji čovečanstva. Pet godina posle tog rata Francuzi i Nemci pružaju jedni drugima ruku i kreću da grade Evropsku uniju, mada nisu svi nemački zločinci kažnjeni i uprkos tome što Francuzi nisu Nemcima zaboravili sva zlodela. -Oba naroda, obe države, imale su svoje političke elite koje su imale viziju budućnosti i koje su od ta dva društva u narednih pet, deset godina, načinile taj prostor stabilnim i prosperitetnim u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu. Već 1960. godine svaki Evropljanin, uključujući i Jugoslovene, Turke i druge, želeo je da živi u Francuskoj i Nemačkoj. Ne zato što su okrenuti prošlosti, nego budućnosti – poručio je Klasić i naveo da će se naredne godine navršiti 25 godina od „Oluje“, a Srbija i Hrvatska i danas su jednako daleko od međusobnog pomirenja i stabilnosti. U nastavku promocije gost iz Hrvatske odgovarao je na brojna pitanja novosadske publike.