Промоција збирке песама „Јесењи адађо“ Сунчице Радуловић Торбице одржана у КЦНС

Промоција збирке песама „Јесењи адађо“ Сунчице Радуловић Торбице одржана је вечерас, 25. септембра у 19 часова на Трибини младих Културног центра Новог Сада. Збирку поезије „Јесењи адађо“ представили су: ауторка, рецензенти Јелена Маринковић Балаћ и Мирослав Алексић. Водитељка и модератор програма била је Мирјана Бановић. Доследна свом пантеистичком доживљају природе, песникиња повезује личне доживљаје љубави и радости са променама и процесима у природи, усаглашавајући јединство мисли, слике и речи и на душевној и на духовној равни. Почетни лирски штимунг „Јесењег адађа“ крунише се зрелом спознајом света и живота, који се попут зрелих (духовних) плодова стављају пред читаоца. Све је у овој збирци зрело – и мотиви, и мелодија, и ритам, и порука; као и време када се појављује у стваралачкој и животној доби ауторке. Песникиња Сунчица Радуловић Торбица живи и ради у Новом Саду. Песме су јој објављиване у многим угледним књижевним часописима, зборницима поезије, електронским страницама за књижевност и културу. Њена поезија превођена је на енглески, руски, румунски, русински, италијански, бугарски и грчки језик. Објавила је збирке поезије: „Николајевски ноктурно“ (Прометеј, 2018), „Одбрана пролећа“ (Прометеј, 2019), „Јесењи адађо“ (Прометеј, 2023). Такође, приредила је и објавила у издању Каироса (2020) тројезичну збирку изабране љубавне поезије „Као љубав у Тоскани“, на српском, бугарском и грчком у којој се појављује и као аутор и преводилац у сарадњи са песникињама Алики Михалидис Телеску (Кипар) и Лалком Павловом (Бугарска). Преводила је и препевала поезију неколико аутора са бугарског језика. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва новосадских књижевника и Матице српске. У паузама промоције публика је имала прилику да послуша музички део прогрома у којем су учетвовали: Настасја Пекез – саксофон, Анастасија Грк – вокал и Александар Савић – клавир. „Медитативно-евокативне песме Сунчице Радуловић Торбице подстичу нас да се осмехнемо животу и прихватимо његове изазове, па и непријатна изненађења, зато што се у свему може назрети зрачак смисла и наде“.