Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић присуствоваo je промоцији ексклузивне фотомонографије о Словацима „Словачка лепота у народној ношњи“ на српском језику аутора Павела Суровог и Бранислава Кокавца. Промоција је одржана у оквиру Фестивала народне ношње Словака у Војводини који се одржава другу годину за редом у Кисачу, a присутна је била и амбасадорка Републике Словачке у Србији Дагмар Репчекова. То је својеврсни фестивал традиције, историје, културе који на једном месту окупља представнике из свих места у Војводини у којима живе Словаци.
– Драго ми је што је успела идеја да се покажу ове раскошне ношње као део културе и традиције Словака у једној квалитетној фотомонографији. Све оно чему се данас дивимо на фестивалу, сада је „укоричено“, а то овој манифестацији даје још јачи замајац. Такође, ова књига омогућава да се даље и шире види како то ми живимо у Војводини и Новом Саду, у складу и заједништву и како уживамо у нашем богатству различитости. Зато је наша велика обавеза, да чинимо све да се Кисач, као и остали делови Новог Сада, перманентно развија, да што мање заостаје за најуређенијим деловима града, да има што боље путеве, комуналну мрежу, што уређеније школе и амбуланте. Управо тако ће та лепота која нам се овде презентујете, јаче бљеснути ако је приказана у једном лепом, модерном, функциналном окружењу. Зато је Нови Сад Европска престоница културе за 2021. годину, као прави пример заједништва различитих култура европских народа, који негују све специфичности својих вековних наслеђа – рекао је градоначелник Милош Вучевић и нагласио да је велика заслуга КЦ „Кисач“ за целокупан пројекат везан за фестивал и фотомонографију.
Једнодневни фестивал је започео дефилеом учесника улицама Кисача, а након тога је у Културном центру уследила промоција књиге, фотомонографије “Словачка лепота у народној ношњи”. Уприличена је и модна ревија старих словачких ношњи од којих неке досежу старост од 160 година. Том приликом је наглашено да је народна ношња код Словака увек била симбол традиције, одређивала је економски статус, брачни статус, старост. За свако словачко место или крај везивала се и специфична ношња, а та специфичност огледала се у коришћењу одређених кројева, тканина, орнамената, у богаству колорита, као и у пропратним украсним детаљима и накиту.
Како су истакли аутори фотомонографије, та књига приближава словачку културу, историју и традицију у Србији, братском српском народу и да је то својеврсни историјско-етнографски осврт на дугу традицију словачких ношњи.