RADIO PLAC IZ SUBOTICE POČEO SA RADOM, AUTORSKA MUZIKA PRIMARNI DEO PROGRAMSKE ŠEME

Radio Plac zamišljen je kao glasilo Centra za savremenu kulturu i umetnost u Subotici i po formi je community radio, odnosno radio zajednice. Počeo je sa radom februara ove godine, a za sada emituju jednu ili dve emisije dnevno, uz jednu reprizu tokom sedmice, dok ostatak programa čini muzički sadržaj. Na radiju Plac možete isključivo slušati autorsku muziku sa svih strana sveta koja nije pod ugovorima sa izdavačkim kućama i autori je samostalno dele i šire slušaocima.  Ideja onlajn radija nastala je tokom istraživanja avangardnih umetničkih pokreta s početka 20. veka i opšteg raskida sa dominantnom tradicijom koja je dovela do masovnog stradanja u Prvom svetskom ratu, kaže urednik “Radio Plac” Petar Mitrić.  “Avangardni umetnici su prigrlili fenomen radija kao novotariju velikog potencijala, koja bi mogla biti sredstvo za emitovanje i razmenu ideja među ljudima sa kraja na kraj sveta. Njihova ideja radija je aktivno uključivala slušaoce u stvaranje programa. Istovremeno su izražavali bojazan da bi ovako potentan izum mogao biti i sredstvo manipulacije ukoliko se emituje iz jednog centra moći, čemu svedočimo od uspona fašizma do danas”, kaže Mitrić.  Shvatanje radija kao sredstva za razmenu ideja od početka je bila vodilja njihovog malog poduhvata i ono što ih je najviše zanimalo je eksperimentisanje sa radiofonskim izrazom i istraživanje mogućnosti radija kao medija umetnosti. Okosnicu radija Plac je u početku činio mali krug prijatelja koji su savetima i idejama pomogli tehničko i uredničko postavljanje zamišljenog koncepta.  Ideja se brzo širila i sastavili su malu redakciju koju čine: muzički urednik Predrag Vitner, autori emisija Gordana Vukov Ciganjik, dr Ivana Primorac, Glorija Lindeman, Armand Mesaroš, Boris Čegar, saradnici sa nekadašnjeg Radija Net1zen Darko Kovačević i Robert Gombaš, te gotovo svi članovi Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice.  “Nedavno smo, zajedno sa Aleksandrom Gubašem, autorom podkasta Van Centra, pokrenuli online radionicu za kreiranje radijskog sadržaja, gde se prijavilo desetak ljudi iz različitih delova Srbije i sad nastavljamo saradnju i stvaramo nove sadržaje koji će uskoro biti u programu. Sličnu radionicu smo organizovali i na mađarskom jeziku i trenutno radimo na stvaranju mađarske redakcije. Urednik programa na mađarskom je Csongor Szasz, filmski i televizijski reditelj”, dodaje on. Prve radijske ideje su iznedrile nekoliko emisija koje sada čine okosnicu programa.  “Ontologija radija je posvećena promišljanju radija kao fenomena i mogućnosti šta bi on mogao biti. Nulti sektor predstavlja razgovore sa ljudima čiji životi i zanimacije prolaze ispod radara medijskog prostora. Među njima su zaljubljenici u ribolov ili ptice pevačice, strip crtači i ilustratori anderground miljea, radio amateri. Bosonoga deca je emisija koju kreiraju Gordana Vukov Ciganjik, dr Ivana Primorac i Glorija Lindeman i posvećena je savremenim pedagoškim metodama i svetskim modelima vaspitanja dece”, ističe on.  Predrag Vitner je autor emisije ‘Sa magnetofonskih traka’ u kojoj predstavlja stare, izgubljene i zaboravljene zvučne zapise iz privatnih arhiva zabeleženih na ovom formatu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Emisija “U gostima” predstavlja razgovore sa umetnicima i ljudima otvorenog duha sa kojima sarađuje Centar za savremenu umetnost.  “Upravo smo završili serijal posvećen Društvenom centru Rojc iz Pule i sada razgovaramo sa umetnicima okupljenim oko Zavoda Sploh iz Ljubljane. U saradnji sa Aleksandrom Gubašem iz Beograda emitujemo ‘Van centra’ podkast o ljudima koji ne sede skrštenih ruku i koji je posvećen samostalnim inicijativama građana širom Srbije sa ciljem poboljšanja kvaliteta života u svojim sredinama. U saradnji sa TV KRPELJ iz Vršca smo emitovali razgovor sa Nandorom Ljubanovićem-Kiklopom o počecima fanzinske i andergraund scene u SFRJ s kraja 70-tih”, dodaje on. Svaka od emisija se nakon emitovanja može čuti na njihovoj mixcloud stranici i na sajtu Centra. Razvojem interneta razvijao se i free culture pokret, društvena zajednica koja propagira slobodnu distribuciju autorskih umetničkih dela putem modela Creative Commons licenciranja.  “Na taj način je njihovo autorstvo zaštićeno pod određenim pravilima i ne dopušta se korišćenje u komercijalne svrhe. Postoje ljudi koji se muzikom bave amaterski i ne žele da učestvuju u biznis modelima savremenog izdavaštva, niti da budu vezani za izdavačke kuće i na kraju krajeva žele sami da budu vlasnici svog dela. Iz te nepregledne baze naš muzički urednik Predrag Vitner pronalazi i izdvaja zaista izvrsne komade”, kaže on.  Poseban deo programa čine setovi posvećeni lokalnoj, subotičkoj sceni u periodu od kraja sedamdesetih do danas, gde postoje vrhunski bendovi i autori koji su retko dolazili do šire publike.  “Takođe, imamo emisiju posvećenu improvizovanoj muzici Subotice, gde urednik Armand Mesaroš predstavlja zvučne zapise zajedničkog sviranja različitih muzičara iz našeg grada snimljenih u poslednjih petnaestak, dvadeset godina. U narednom periodu planiramo da pokrenemo sličnu emisiju koja bi uključivala nezavisne autore iz celog regiona i prostora nekadašnje Jugoslavije, jer se i sam supkulturni fenomen s kraja sedamdesetih kod nas razvijao uporedo na tom prostoru i po senzibilitetu je sličan”, završava Mitrić. Važno je napomenuti da Radio Plac nema informativni karakter u klasičnom smislu reči i njegovi saradnici se ne bave novinarstvom.  “Tema je život ljudskog bića u savremenom okruženju, njihove ideje i pogledi na stvarnost i život uopšte. Kao deo Centra za savremenu kulturu i umetnost posebno smo usmereni ka istraživanju savremenih tendencija na polju umetnosti. Kao radiofonsko glasilo, koje počiva na čulu sluha, Radio Plac otvara prostore imaginacije i ima za cilj da inspiriše i povezuje ljude sličnih senzibiliteta. Na kraju krajeva, javni medijski prostor odavno počiva na trouglu seksa, nasilja i profita i tim putem stvaramo iskrivljenu sliku o čoveku i svetu koji nas okružuje. U tom vrtlogu smo često ubeđeni da mrzimo jedni druge, a zapravo se i ne poznajemo. Uzori nam postaju utvare iz medijskog prostora, dok nam stvarni svet iščezava iz zagrljaja”, kaže Mitrić.