Доценткиња на Филозофском факултету Јелена Клеут изјавила је за Журналист да овај закон има три проблематичне одлике. „Прва се односи на начин доношења закона, на брзину, без праве јавне расправе у којој би учествовале све заинтересоване стране, па на крају и без расправе у парламенту. Подсетићу да је претходни Закон, донет уз бурну и бучну дискусију, коју је пратило низ различитих форми размена мишљења, семинара, конференција, па и јавних расправа.
Друга одлика је да низом решења Закон повећава надлежности Владе. Такође, Законом се предвиђа већа заступљеност представника оснивача у Савету високошколске установе који има многобројне важне надлежности, између осталог избор ректора и декана.
И треће је да закон прати основну идеју Владе а то је да образовање служи тржишту и ничему више. Хуманистичке и демократске вредности образовања потпуно су нестале из дискурса власти, а послодавци постају основно мерило квалитета“, изјавила је доценткиња.
Једна од важних промена које доноси овај закон је да према члану 127. уколико високошколска установа не поништи диплому, министар има право да изда упозорење високошколској установи да то учини. Уколико високошколска установа у року од 7 дана не поништи ову јавну исправу, министар образује комисију коју чине научници, односно уметници и стручњаци из одговарајуће уже научне, односно уметничке области, ради сачињавања мишљења на основу ког министар одлучује о поништавању дипломе. Према старом закону министар је имао право да поништи диплому која је издата од стране неовлашћене организације. Овим се омогућава министру да утиче на поништавање диплома и додатака дипломи не само из своје надлежности, већ и из надлежности високошколске установе.
Јелена Клеут подсетила је на чињеницу да законом нису решена нека од постојећих питања која нису решена ни претходним законом. „Док је детаљно образложен процес оцењивања студената, није објашњено како би се спровео поступак одузимања плагираних доктората. Такође не види се како ће се држава односити према све израженијим социјалним проблемима студената. Уместо да се пита како да помогне великом броју студената који раде и студирају, или будућим студентима који не студирају јер немају за то новца, Влада законом регулише другу област а то је оптерећење студената ‒ мерено у бодовима“,изјавила је доценткиња.
Филозофски факулет у Београду, 17. маја ове године у једном од предлога надлежном министарству послао је своје мишљење и примедбе на предложене измене у закону за образовање, међу којима стоји примедба да „у члану 3. став 1. тачка 4. после речи <<креативне>> треба да се додају речи <<и критичке>>. Тачка 4. гласи да „циљеви високог образовања јесу образовање креативне популације која непрекидно усваја и ствара ова знања“. У образложењу Филозофског факултета у Београду стоји да „један од основних циљева високог образовања треба да буде развијање критичког мишљења“. Овај предлог, који је веома важан, није усвојен.