Nije retko da se čuje da je rak bolest modernog doba. Međutim, sada je i nauka dala svoj konačni sud kada je ta tema u pitanju. Istraživači sa Univerziteta u Mančesteru su zaključili da je rak bolest koju je stvorio čovek. I to ne u laboratoriji, već kao posledicu načina života.
Naučnici su proveli dosta vremena proučavajući mumije, fosile i klasičnu medicinsku literaturu pre nego što su dolneli ovaj zaključak. U studiji egipatskih mumija, naučnici nisu pronašli nikakve znakove tumora ni na jednom ispitanom uzorku. Ranije studije su tvrdile da Egipćani nisu živeli dovoljno dugo da se rak razvije. Ipak, danas nam je poznato da oko 17% obolelih od raka čine deca, tako da je ta teorija o starosti osobe pala u vodu.
Ispitivanjem uzoraka kostiju neandertalaca, takođe je potvrđeno da nijedan primerak ove vrste nije bolovao od raka.
Dokazi o postojanju raka kao bolesti u egipatskim spisima ne postoje. Tek su Grci prvi definisali rak, kao specifičnu bolest. Oni su takođe prvi ostavili zapise o malignim i benignim tumorima. Spisi iz 17.-og veka prvi detaljno opisuju rak dojke, kao i njegove posledice na sveukupno zdravlje. Međutim, prvi izveštaji u naučnoj literaturi o posebnim vrstama kancera nisu stariji od 250 godina. Nazalni tumor je prvi put zabeležen kod jednog odžačara iz Engelske 1761. godine. Majkl Cimerman je rekao da bi trebalo da postoji mnogo više zapisa o ovoj specifičnoj bolesti, jer ljudi u to vreme nisu imale adekvatne metode lečenja.
Potvrdu ovakve tvrdnje naučna zajednica pronalazi u tome što u vreme drevnih Egipćana nisu postojale hirurške intervencije. Stoga bi dokaz o postojanju oboljenja trebao da se nalazi u kostima.
Odsustvo tumora u mumijama se treba tumačiti kao indikator njegove retkosti u antičkim društvima. Takođe, to ukazuje je rak ograničen na društva pogođena modernom industijalizacijom.
Profesor Dejvid Rozali koji je odigrao ključnu ulogu u ovoj analizi je rekao da je rak na drugom mestu, po učestalosti u bolestima modernog društva. Na prvom mestu su bolesti kardiovaskularnog sistema.
U prirodnom okruženju ne postoji ništa što može da izazove rak. Logičan zaključak je da ga je stvorio čovek, svojim načinom života, zagađenjem okoline i načinom ishrane. Važna stvar u ovom radu jeste da daje istorijsku perspektivu ove opake bolesti. Možemo napraviti kompletan uvid o stopi razvoja kancera u različitim društvima, jer postoji uređena medicinska dokumentacija. Istraživački tim je ispitao ne stotine godina, već milenijume. I svi ti podaci šalju modernom društvu jasnu poruku: moderan čovek je stvorio rak.