Piše: dr Aleksandar Raković
Srpski narod je imao uspešnu 2022. i izdržao je tokom protekle godine nasrtaje Zapada da se svrsta protiv Rusije zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini. S tim u vezi, predsednik Aleksandar Vučić je odigrao jedinu realnu partiju, u skladu s mogućnostima naše međunarodne pozicije.
Republika Srbija se opredelila za neutralnost. Naime, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, ali je principijelno podržala teritorijalni integritet Ukrajine, kako bi branila svoj slučaj na pitanju Kosova i Metohije.
U isto vreme, srpski narod je pružio ogromnu podršku ruskom narodu u nameri da se prostori nekadašnje Kijevske Rusije i Novorusije reintegrišu u Rusiju.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji tokom decembarske krize, srpske odbrambene jedinice su 25. decembra 2022. kod Zubinog Potoka nanele oružani poraz albanskoj specijalnoj policiji koja je stigla iz Prištine i drugih južnih prostora naše privremeno okupirane pokrajine.
Pritom, da je Kurtijeva policija zašla u okolne šume, najveći broj njih se verovatno nikada ne bi vratio.
U okolnostima sasvim suženog manevarskog prostora, vrlo je važno što je Srbija zvanično zatražila da se na prostor Kosova i Metohije vrati naše bezbednosno osoblje od 1.000 vojnika i policajaca.
S tim u vezi, Vojska Srbije, Žandarmerija i specijalne policijske snage Republike Srbije bile su spremne da zaštite Srbe u četiri severne opštine Kosova i Metohije.
U slučaju sledeće agresije albanskih separatista, razumeli smo da više neće biti iznuđenih kompromisa, i da će srpske odbrambene strukture u četiri severne opštine Kosova i Metohije u potpunosti izuzeti ovaj prostor iz poretka prištinske administracije.
No, to ne znači da se srpsko pitanje svodi samo na sever Kosova i Metohije. Naprotiv. Reintegracija mora odnekud da počne. Logično je da se širi sa severa ka jugu, u pogodnim momentima i sitnim koracima.
No, dok nam je manevarski prostor na Kosovu i Metohiji sužen najpre zbog prisustva Kfora, mnogo širi manevarski prostor imamo u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Što se tiče Crne Gore, bilo je suštinski važno da padne vlada Zdravka Krivokapića, čoveka koji se ogrešio o sve redom koji su mu idejama, ljudstvom i infrastrukturom pomogli da dođe na vlast, a posebno se ogrešio o srpski narod Crne Gore koji ga je masovno podržao kako bi se rešilo srpsko crkveno i etničko pitanje u toj privremeno otcepljenoj republici.
Krivokapić, kao navodni svetosavac, nije hteo da potpiše Temeljni ugovor između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Stoga je to 3. avgusta 2022. učinio sadašnji premijer Dritan Abazović.
Naime, Abazović se pokazao kao čovek u koga smo se mogli pouzdati i održao je reč datu patrijarhu srpskom Porfiriju da će potpisati Temeljni ugovor makar pala njegova vlada, jer – naglasio je Abazović tada u Beogradu – Srpska pravoslavna crkva mora da ima ista prava kao ostale tradicionalne crkve i verske zajednice u Crnoj Gori.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori priznat je istorijski kontinuitet i pravni legitimitet u trajanju od 800 godina. U temelju srpske državnosti Crne Gore je identitet Pećke patrijaršije.
Pored ove pobede u Crnoj Gori, Srpska pravoslavna crkva ostvarila je isto tako vredan uspeh razrešenjem makedonskog crkvenog raskola. Patrijarh Porfirije, vladika bački Irinej, kao i ostali naši episkopi, dali su suštinski doprinos uspešnoj godini srpskog naroda.
Dalje, potpisivanje Temeljnog ugovora bilo je važna uvertira za pobedu srpskih i demokratskih snaga na lokalnim izborima u Crnoj Gori koji su održani 23. oktobra 2022.
Demokratska partija socijalista i satelitske stranke potučene su do nogu svuda, pa čak i u Podgorici, što dovodi do gubitka njihovih klijentelističkih glasača. Pritom, skoro svi najveći mediji u Crnoj Gori su sada pod srpskom kontrolom.
Milu Đukanoviću ostaje samo da sačeka, mirno i bez patetike ako je moguće, da mu 19. maja 2023. u ponoć istekne mandat, a time i imunitet. Protesti njegovih malobrojnih pristalica su inače pravi fijasko.
Andrija Mandić se u velikim bitkama do kraja politički izbrusio i postao je faktor povezivanja. Zahvaljujući politici njegove stranke tokom prethodnih decenija je sačuvano jedinstveno i nedeljivo srpstvo u Crnoj Gori.
To će ubuduće biti dominantna matrica srpstva u Crnoj Gori, posebno od kad je na čelu Mitropolije crnogorsko-primorske vladika Joanikije.
Svaki dualizam ili trijalizam je koban za Srbe. Ne treba davati nikakve opcije za odabir: Srbija ili Crna Gora, srpska ili tzv. crnogorska nacija, ćirilica ili latinica, Beograd ili Banjaluka ili Podgorica. Srbi su samo Srbi. I tačka.
Republika Srpska je uspešno izdržala pritiske zapadne međunarodne zajednice, koji su se posebno intenzivirali zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Euforova vojna misija pojačala je kapacitete da demonstrira silu, vidljivim prisustvom u gradovima, selima i na putevima Republike Srpske. Svašta se radilo da se spreči pobeda Milorada Dodika na predsedničkim izborima u Republici Srpskoj.
Međutim, to je bilo sasvim kontraproduktivno po interese Zapada u Bosni i Hercegovini. Naime, Milorad Dodik, Željka Cvijanović, SNSD i partneri ostvarili su pobedu na izborima. Tu pobedu nije mogla da ospori ni tzv. Centralna izborna komisija u Sarajevu, a ni Zapad.
U isto vreme Bakir Izetbegović i Stranka Demokratske akcije potučeni su do nogu. To može biti uvertira u demokratizaciju bezbednosnog aparata, posebno tajne službe koju je vodio ozloglašeni Osman Mehmedagić Osmica.
Vreme je da se nastavi već započeti postupak za vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj kako bi se ostvarila samostalnost Republike Srpske. Ta samostalnost bi morala biti sasvim kratka, najkraća moguća.
Naime, krajnji cilj srpskog naroda treba da bude ujedinjenje Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u jedinstvenu srpsku državu.
Tokom 2023. ćemo se još više približiti tom cilju. Negde ćemo ka njemu ići dugim, a negde sitnim koracima. Budimo strpljivi i istrajni.