У Новом Саду смо запазили линију уметничког накита о ком смо желели да сазнамо нешто више. Тако смо дошли до креаторке тог накита Браниславе Поповић. Сазнајемо да је управо излагала накит на Ноћном базару. Помно је пратила реакције посетилаца и каже да је задовољна. Такође је постигла договор да се њен накит нађе у Уникатном кутку на Тргу младенаца.Бранислава, ево Вас у предузетничким водама. Да ли сте некада знали да ћете креирати накит?Још у средњој школи желела сам да студирам у Лондону где постоји смер за јувелира. Кад сам завршила факултет, три године сам се интересовала и истраживала у тој сфери. Увек ми је лепше изгледао ручно рађени накит него серијски.Сада сам у прилици да своје ликовно образовање уградим у накит. Мој накит је потпуно сликарски. Произишао је из онога чиме сам се годинама бавила и шта сам учила – увезала сам то што ме је накит одувек интересовао и склоп образовања у сликарском духу. Спонтано сам преточила сву ту љубав у конкретан производ.Звучи да је ишло глатко?Многи кажу да од почетка добро изгледају и моји производи и фотографије предмета, али томе је претходило мноштво покушаја.Јесте ли сада задовољни што сте се одлучили на нај корак?Јесам, веома. То није само комад накита, већ читава прича, идеологија, концепт живота.Може ли се рећи да је Ваш накит уникатан?Наравно, не постоје два потпуно иста модела.Како је дошло до назива Рамонда, одн. стварања бренда?Идеја је била да направим комаде накита који су лепи, посебни али и једноставни. Дуго сам размишљала како да креирам име бренда, желела сам да буде аутентично и да има везе са нашом отаџбином коју толико волим. Намера ми је била да спојим историју и природу у називу јер су то основне инспирације за моју уметност и накит који радим. Почела сам да истражујем и наишла сам на биљку рамонда сербика. Ова чаробна биљка има одлику да када увене, оживи ако се имало залије, због чега се и узима као симбол васкрења наше војске у Првом светском рату. У част сећања на наше војнике из овог рата, људи на ревер каче овај цвет. Карактеристична је за наше крајеве, нашао ју је Јосиф Панчић и забележио. Када сам дошла до имена почела сам да осмишљавам лого. И тако се родила Рамонда.Колико траје израда једног комада накита?Комади накита настају у серијама. Нема строгог правила и сваки комад је прича за себе. Комади се израђују кроз неколико фаза, од спремања глинене подлоге, обликовања, сликања и тако даље. Сваки комад накита обрнем у рукама много пута.Која је предност глине као материјала?Предност глине је мала тежина, као и то што је добра подлога за осликавање. Сав материјал који користим је племенит и асоцира на природу из које и црпим инспирацију.Шта Вас инспирише при осликавању?нашој богатој традицији постоје многи лепи детаљи, и заиста настојим да их запажам и памтим. Оно што посебно волим јесте да слушам изворну музику, да читам наше песнике, гледам српске средњевековне споменике. Из тога црпим инспирацију за све у животу, па тиме и за оно што стварам.Претпостављам да у стваралачком процесу имате навалу многих идеја, шта све искомбиновати?О, да! Имам чак и свеску у коју уписујем досадашње идеје и димензије, уколико неко затражи нешто слично, само у другој комбинацији.Каква је дама која носи накит Рамонда?Гледала сам да направим оно што бих ја носила. Нешто специфично, посебно, са личним печатом али у исто време и скромно. Волим да видим накит који је посебан али ненаметљив.Да ли бисте охрабрили младе људе да, попут Вас, истрају у својим идејама и створе нешто конкретно?Чини ми се да је сада баш добро време да се људи баве ручним радом. Раније то било помало срамота, шивење, хеклерај, чак и одлазак на фолклор… а сада се ручно праве ташне, ципеле, сликају се мараме. Све више долази до изражаја ручни рад, аутентичност и уметнички осећај.Наставник сте ликовне културе у основној школи. Носите ли Ваш накит и како деца реагују на то?Наставник ликовне културе мора да буде посебно естетски одевен. Деца све примете. Веома их привлаче детаљи, једном приликом сам од ученика добила комплимент да лепо комбинујем минђуше уз гардеробу.
Наша саговорница Бранислава Поповић је мастер ликовни уметник. Студирала је на Академији уметности у Новом Саду. Запазили смо њене слике на летошњој колонији у Ковиљу, о чему је писао наш портал. Са супругом Филипом учествовала је у осликавању цркава и гостопримница у Србији и Македонији. Филип је највише у иконописању, а уједно је и професор византијског појања. Са хором је гостовао по Европи али и Америци а како све то звучи, заинтересовани могу чути на литургији у цркви на Телепу.
You must be logged in to post a comment.