На мање од 40 км од Новог Сада је чувено село Чуруг, а тамо се може штошта открити. Једно од таквих изненађења је Галерија Ковачев на адреси Краља Петра I 81, у сенци старих липа. Уз најаву, академски сликар Ђорђе Ковачев отвориће вам чудесни свет архетипских симбола, тотема, утканих на његова платна. Овде можете видети апстрактну уметност какву бисте тешко пронашли и у Београду, тек можда у Њујорку или Лондону.Ђорђе Ковачев је академски сликар и музичар, мултинструменталиста. Радио је и излагао у Бечу, такође и као као професор уметности у гимназијама. Имао је срећу да као студент Академије уметности пуне две године буде цртач за Народни музеј из Београда приликом откопавања и конзервације Лепенског Вира, као и касније на другим локалитетима. Долазио је у непосредан контакт са предметима старијим и од египатске и месопотамске културе као и местом где су нађена. Тај контакт је уметнику послужио као предложак за уметничку трансформацију, па нпр. има слике које зове лепенски човек и лепенска краљица, као и много риболиких симбола на платнима. Можда баш због искуства непосредног контакта, симболи на сликама су тродимензионални, могу се и тактилно доживети.Један од циклуса носи назив од Чуруга до Чурунге. Циклус је инспирисан детаљима из књиге мађарског антрополога Гезе Рохајма који је тридесетих година радио истраживања у Аустралији док су абориџинска племена још живела првобитним начином живота. Овде је Ђорђе пронашао оно што га занимало, оно колективно несвесно. Сликар тврди да уметност тражи свакодневни рад, савладавање технолошких препрека и бесконачно учење. У овом сегменту истраживања, сликар је схватио да је оно скривено у подсвести људи, некако и најчистије. Ми смо данас оптерећени слојем технолошких достигнућа, сви имамо мобилни телефон, стално смо на интернету а веома далеко од природе. Тиме смо запоставили оно што је исконско у нама. Рецимо, брујкало је један од предмета из абориџинске културе, чурунга је реликвија са кодовима из тог времена која је сакривана далеко од очији странаца. Ђорђе их је за све нас сачувао у свом надахнућу, а на гледаоцу је да одгонета тајне. Напомиње да је примитивна уметност увек пуна декоративности, те се трудио да исту очува и на својим платнима.Циклус апстрактних слика испирисан је џезом, јер се Ковачев и сам професионално бавио музиком. Лепота лежи у стварима које нису блиске обичним људима. Данас се популарношћу подилази свима, а телевизија више нема едукативну улогу. Тако се губи нит са оним најплеменитијим у музици и човеку и доводи до питања ко је сада заправо варварин.Има Ђорђе Ковачев и циклус геометријске апстракције, као и циклус минимализам где је у преплетај структура додао записе, словенске или скандинавске руне.За неподељено одушевљење сликама Ђорђа Ковачева, посетиоци дугују велику захвалност порталу Explore Novi Sad, Туристичкој организацији општине Жабаљ и водичу Марији Чупић као и Лазару Каћанском – сликаревом пријатељу и кустосу оближњег Музеја рације у Чуругу.Текст и фото: В. Раонић;
Један од циклуса носи назив од Чуруга до Чурунге. Циклус је инспирисан детаљима из књиге мађарског антрополога Гезе Рохајма који је тридесетих година радио истраживања у Аустралији док су абориџинска племена још живела првобитним начином живота. Овде је Ђорђе пронашао оно што га занимало, оно колективно несвесно. Сликар тврди да уметност тражи свакодневни рад, савладавање технолошких препрека и бесконачно учење. У овом сегменту истраживања, сликар је схватио да је оно скривено у подсвести људи, некако и најчистије. Ми смо данас оптерећени слојем технолошких достигнућа, сви имамо мобилни телефон, стално смо на интернету а веома далеко од природе. Тиме смо запоставили оно што је исконско у нама. Рецимо, брујкало је један од предмета из абориџинске културе, чурунга је реликвија са кодовима из тог времена која је сакривана далеко од очији странаца. Ђорђе их је за све нас сачувао у свом надахнућу, а на гледаоцу је да одгонета тајне. Напомиње да је примитивна уметност увек пуна декоративности, те се трудио да исту очува и на својим платнима.
Циклус апстрактних слика испирисан је џезом, јер се Ковачев и сам професионално бавио музиком. Лепота лежи у стварима које нису блиске обичним људима. Данас се популарношћу подилази свима, а телевизија више нема едукативну улогу. Тако се губи нит са оним најплеменитијим у музици и човеку и доводи до питања ко је сада заправо варварин.
Има Ђорђе Ковачев и циклус геометријске апстракције, као и циклус минимализам где је у преплетај структура додао записе, словенске или скандинавске руне.
За неподељено одушевљење сликама Ђорђа Ковачева, посетиоци дугују велику захвалност порталу Explore Novi Sad, Туристичкој организацији општине Жабаљ и водичу Марији Чупић као и Лазару Каћанском – сликаревом пријатељу и кустосу оближњег Музеја рације у Чуругу.
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.