
„Лакше је развалити гвоздене окове него венац цвећа.” (Опат Констан; Бела Хамваш)
Постоји жудња тамног бића за светлошћу. Постоји жудња земље за душом. Постоји један читав свет нама невидљив који се упоредо дешава са овим нашим познатим, уобичајеним, свакодневним. А када у једном трену и постане видљив, само нестане. Шта је то што нас удаљава од њега, што га чини недостижним иако је ту, сада и овде. Овом серијом радова уоквирених називом I’m not there ауторка трага за одговорима који се тичу наше присутности односно одсутности, у тренутку, животу; самим тим, колико успевамо да користимо ово време које имамо и на који начин. Сав онај живи свет око нас, изузев самог човека, у овим радовима представља парадигму за живот онакав какав треба да буде, у свим својим необјашњивим дивотама. Присуство алијенације ствара губитак снаге. Оно што би требало да се намеће као примарна потреба јесте потрага за сигурним местом и борба са неприродним. У свету ликовног стваралаштва ауторка остаје при трагању и истраживању на пољу цртежа као једном од најживљих медија, дајући му графичку ноту и утискујући у њега обрис документа који наставља свој живот и након безброј смрти. Овим радовима уметница жели да позове на реконструкцију свести, присутности и на потрагу за истинским вредностима.

You must be logged in to post a comment.