Јовица Панић Јоле је сликар, илустратор, дизајнер, дигитални уметник и педагог који живи и ради у Руми. Уз сликање се бави и музиком, боље рећи, вешто их преплиће. Супруг је и отац двоје деце. Рођен је 1959. и то на крсну славу Св. Јован, отуда му и име. Каже, још да изведе једну генерацију ђака од првог до четвртог разреда и формално ће у пензију.О њему на интернету нема скоро ништа, није се трудио да направи препознатљивост у Србији. Aко знате да погледате сајт https://artjole.com/ постаће Вам јасно да сте, ако ништа друго, његове илустрације видели на многим дечјим књигама. Има и свој музички Јутјуб канал. Ако у Руми изговорите ово име, сви ће знати о коме је реч – о изузетном учитељу!Један део његових слика су веома необични радови на којима је приказао шапат панонског мора. Тај шум и шапат је оригинално урамио у специфичан рам (који креира у три димензије) тако да изгледа као појас за спасавање. Појас има и своју филозофску причу, човечанство је мало кренуло низбрдо и спас је потребнији него икад.Рамове облаже јутом, додаје конопце и сл., тако да комплетне слике идеално могу да допуне атмосферу неког хотела, аквапарка, чарде, или да некоме заробљеном у граду лече носталгију за морем. Цео концепт је осмислио сам и запаковао у кружни облик, унутар кога је што стварни – што домаштани подводни свет, пун фантастике и погледа кроз подморницу.Део водене приче био је изложен на видиковцу у Сремским Карловцима, део „шапата” смо видели у Друштву новинара Војводине када је тема била Дунав, а ускоро ћемо имати прилику да видимо изложбу код сата на Петроварадинској тврђави. Слике ће изложити на отвореном, ту негде у међусфери између Дунава – артерије некадашњег Панонског мора, и неба – наше духовне вертикале. Плато код сата је истурен попут лађе, запловићемо још једном Јовициним морем и загледати се у свет бајковитих боја и бића, највероватније у августу.Сем ове водене теме, на платнима истражује и осликава енергију у виду уљаног цртежа. То је визија онога што доносимо али и остављамо у интеракцији са другима. Кад негде одете, део живота понесете али исто тако и оставите траг. Ту енергију представља нијансама црвене, окер и плаве, негде се назире пупчана врпца, две или три руке, део унутрашњости, и све је у кретњи, заковитланости. Прилично су аутохтони ови цртежи, али имају своје обожаваоце. Уметници раде углавном за неколико искрених љубитеља, оних који хоће да виде и чују. Правио је Јоле и перформанс у виду изложбе за једну слику у мраку. Ту мало свира, прича о својој уметности и слика у мраку. На крају настане заједничка слика, управо на размени енергије присутних.У дечјем цртежу открио много тајни, на чему је и дипломирао. Дечја визија је најчистија енергија. Каже да постоји преко 1700 различитих начина да нпр. деца нацртају нос, а да сви који погледају тај цртеж виде да је то нос. То је исконски језик стваралаштва. Није посао учитеља да научи, него да подстакне децу на размишљање, да имају емпатију према другима, да изразе емоцију. И наравно, да буду срећна. Каже, родитељи греше што деци помажу. Треба да се измакну корак уназад, да не намећу готова решења. Чак и грешити је у реду, само боље у што млађем добу. Ликовна уметност је лична прича. Ту нема сујете. Отварате се и да дате али и да примите нечију визију. Зато, Јовицини ученици потпуно читају његове цртеже.Али, шта тек да кажемо за осликану музику, њену моћ и енергију?! Јоле воли специфичне ствари попут онога што је радио Ђанго Рајхарт. Зато је и сам компоновао девет композиција џипси џеза које ће му одсвирати најпознатији музичари данашњице, као надопуну овој теми на сликама. То је још једна нова димензија, тако да Јолетове слике вас запахну енергијом, засвирају или зашуме… Треба отворити сва чула, а ако не пре, видећемо их на Тврђави у августу.Текст: В. Раонић;Фото: В. Раонић и аутор;
Рамове облаже јутом, додаје конопце и сл., тако да комплетне слике идеално могу да допуне атмосферу неког хотела, аквапарка, чарде, или да некоме заробљеном у граду лече носталгију за морем. Цео концепт је осмислио сам и запаковао у кружни облик, унутар кога је што стварни – што домаштани подводни свет, пун фантастике и погледа кроз подморницу.
Део водене приче био је изложен на видиковцу у Сремским Карловцима, део „шапата” смо видели у Друштву новинара Војводине када је тема била Дунав, а ускоро ћемо имати прилику да видимо изложбу код сата на Петроварадинској тврђави. Слике ће изложити на отвореном, ту негде у међусфери између Дунава – артерије некадашњег Панонског мора, и неба – наше духовне вертикале. Плато код сата је истурен попут лађе, запловићемо још једном Јовициним морем и загледати се у свет бајковитих боја и бића, највероватније у августу.
Сем ове водене теме, на платнима истражује и осликава енергију у виду уљаног цртежа. То је визија онога што доносимо али и остављамо у интеракцији са другима. Кад негде одете, део живота понесете али исто тако и оставите траг. Ту енергију представља нијансама црвене, окер и плаве, негде се назире пупчана врпца, две или три руке, део унутрашњости, и све је у кретњи, заковитланости. Прилично су аутохтони ови цртежи, али имају своје обожаваоце. Уметници раде углавном за неколико искрених љубитеља, оних који хоће да виде и чују. Правио је Јоле и перформанс у виду изложбе за једну слику у мраку. Ту мало свира, прича о својој уметности и слика у мраку. На крају настане заједничка слика, управо на размени енергије присутних.
У дечјем цртежу открио много тајни, на чему је и дипломирао. Дечја визија је најчистија енергија. Каже да постоји преко 1700 различитих начина да нпр. деца нацртају нос, а да сви који погледају тај цртеж виде да је то нос. То је исконски језик стваралаштва. Није посао учитеља да научи, него да подстакне децу на размишљање, да имају емпатију према другима, да изразе емоцију. И наравно, да буду срећна. Каже, родитељи греше што деци помажу. Треба да се измакну корак уназад, да не намећу готова решења. Чак и грешити је у реду, само боље у што млађем добу. Ликовна уметност је лична прича. Ту нема сујете. Отварате се и да дате али и да примите нечију визију. Зато, Јовицини ученици потпуно читају његове цртеже.
Али, шта тек да кажемо за осликану музику, њену моћ и енергију?! Јоле воли специфичне ствари попут онога што је радио Ђанго Рајхарт. Зато је и сам компоновао девет композиција џипси џеза које ће му одсвирати најпознатији музичари данашњице, као надопуну овој теми на сликама. То је још једна нова димензија, тако да Јолетове слике вас запахну енергијом, засвирају или зашуме… Треба отворити сва чула, а ако не пре, видећемо их на Тврђави у августу.
Текст: В. Раонић;
Фото: В. Раонић и аутор;
You must be logged in to post a comment.