Sočivo je vrlo stara biljna vrsta. Gaji se zbog zrna koje je bogato lako svarljivim belančevinama. Pored dobre svarljivosti zrelo zrno ima veliku hranljivu i vitaminsku vrednost. Uglavnom se upotrebljava za kuvanje kao varivo i to vrlo brzo kuvanje jer među mahunarkama po ovome dolazi na prvo mesto. Samlevena zrna (prekrupa i brašno) koriste se za supe, kašasta jela ili pirea, i kao dodatak različitim hlebno-pekarskim proizvodima pogodnim za ishranu dece. Kao i sve mahunarke, zrno sočiva sadrži antihranljive materije (tripsin-inhibitore, hemaglutinine i oligosaharide), ali se oni neutrališu termičkom obradom ili naklijavanjem. Stoga se u ishrani često koriste sirova naklijala zrna, odnosno klice. Sitnija, štura, polomljena zrna sitnosemenog sočiva predstavljaju odličnu koncentrovanu stočnu hranu. Žetveni ostaci, odnosno slama, takođe mogu poslužiti kao stočna hrana.Ukupne zasejane površine u svetu su, prema podacima FAO, 3.700.798 ha, dok je ukupna svetska proizvodnja oko 4 miliona tona. Prosečan svetski prinos je 1.060 kg/ha. Površine u svetu rastu, zahvaljujući uvođenju novih sorti tolerantnih na uzročnike bolesti i sušu. U Srbiji su površine pod ovim usevom zanemarljive i svedene na sporadično gajenje na okućnicama.Jedna je od alternativnih biljnih vrsta koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas a mogu se gajiti na malim površinama. Klimatski uslovi naše zemlje pružaju mogućnost gajenja alternativnih biljaka i velika su šansa za male poljoprivredne proizvođače jer se, uz standardnu poljoprivrednu mehanizaciju i veće učešće mehaničkog rada, ove vrste mogu gajiti na manjim površinama i pružiti potpunije angažovanje svih članova domaćinstva. Gajenjem ređe gajenih biljaka kod nas, poljoprivredni proizvođači su u mogućnosti da ostvare veću dobit nego pri gajenju standardnih ratarskih useva. Gajenje alternativnih biljaka pomaže i veoma važnu smenu useva u plodoredu. I pored toga, što se sa niskim ulaganjima može ostvariti zadovoljavajući profit, poljoprivredni proizvođači koji se opredele za gajenje alternativnih biljaka, a među njima je i sočivo, proizvodnju treba u početku da zasnivaju na manjim površinama, pa tek kada steknu lično iskustvo, mogu se upustiti u ozbiljniju proizvodnju.Agrotehnički značaj sočiva je veliki. Gajenjem ove biljke čuvaju se rezerve vode u zemljištu jer sočivo ima manji koeficijent transpiracije od evaporacije sa zemljišta bez useva. Sočivo na korenovima razvija kvržice sa azotofiksatorima Rhizobium pisi, vrste koja živi i na korenovima graška. Pomoću njih sakuplja azot i obogaćuje zemljište biološki vrednim azotom pa se smatra odličnim predusevom najvećem broju njivskih biljaka. Sočivo ne treba sejati u monokulturi, niti posle drugih mahunarki, već u plodoredu.Sočivo je jednogodišnja biljka dugog dana, prolećni usev kratke vegetacije 65-110 dana. Seje se rano, u isto vreme kada i jara strna žita i to na dubinu 3-5 cm. U toplijim predelima seje se u prvoj polovini marta a u ostalim u drugoj polovini marta. Pošto traži rastresito i toplo zemljište preporuka je da se u jesen obavi osnovna obrada a pred setvu kvalitetna predsetvena priprema. Mlade biljke dobro podnose kratkotrajne mrazeve. Ranije posejanom usevu korovi nanose manju štetu, a biljke bolje iskorišćavaju rezervu vode iz zemljišta. Setva se obavlja na međuredni razmak 12-15 cm ukoliko su parcele očišćene od korova. Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva može se dodati oko 20 kg/ha semena ječma ili pšenice. Ječam je najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazrevaju. Na jače zakorovljenim parcelama sočivo se može sejati širokoredo i to na 40 cm. Za setvu je potrebno 70-120 kg/ha semena.Posle setve zemljište se može povaljati radi podizanja vlage ili razbijanja pokorice. Ukoliko se pre nicanja pojavi pokorica treba je razbiti drljanjem popreko na pravac redova setve. Nega useva uglavnom se svodi na plevljenje ili okopavanje i to do cvetanja dok su biljke još male.Sočivo dobro reaguje na đubrenje ako je zemljište siromašno u mineralnim materijama jer ima slabo razvijen korenov sistem a veliku potrebu za hranivima. Stajnjakom se neposredno ne đubri jer se u protivnom dobija prebujan usev koji lako poleže. Dobro koristi hranljive materije od primene stajnjaka na prethodnim usevima. Veći značaj imaju mineralna đubriva. Najbolje je izvršiti đubrenje sa PK đubrivima i to po 40-60 kg/ha aktivne materije. Pred osnovnu obradu se zaorava 2/3 ovog đubriva a 1/3 startno odnosno sa predsetvenom pripremom zemljišta. Navodnjavanje je potrebno obaviti u fazi formiranja cvetova ili tokom cvetanja ukoliko nastupi period suše.Sočivo neravnomerno sazreva. Prezrele mahune pucaju i zrno iz njih ispada. Takvo seme se teže kuva i ima manju hranljivu vrednost. Žetvom nedovoljno zrelog useva zrno gubi vlagu i brzo se smežura. Žetvu sočiva treba otpočeti kada listovi i mahune na donjoj polovini stabla dobiju mrku boju. Zrna u mahunama na gornjoj polovini stabla biće u to vreme u žutoj zrelosti. Seme se ostavlja na čuvanje kada je sadržaj vlage u njemu manji od 14 %.Autor: Milica Popadić, dipl.inž.ratarstva i povrtarstvaIzvor: PSSS
