U prepunom prostoru “Crne ovce” (u Kralja Aleksandra), prošlog petka, otvorena je izložba slika “Spiritus movens”. Tim povodom za Vojvođanske vesti smo razgovarali sa autorkom Jasnom Đukić, novosadskom pesnikinjom, slikarkom i novinarkom na pauzi.
Na izložbi mogu da se nađu radovi sa kojom tematikom…? Koja je bila inspiracija?
Spiritualnost je tema izložbe. Baš kako i sam naslov kaže – “Spiritus movens”, duh pokretač, duh u pokretu, slike predstavljaju moja duhovna traženja, kao što su se i drugi tražili, svi oni koji nisu stali na prvu, koja im je servirana. Ja sam došla do istraživanja drevnih veda što je na kraju i predstavljeno. U izložbi ima i motiva hrišćanstva, jedna od slika se zove “Praroditeljski greh”. Ima motiva i vilenjačkog sveta koji bi mogao biti staroslovenski svet, jer smo mi zaboravili na našu izvornu religiju. To sam htela da prikažem, kao i motive kosmosa i njegovih dimenzija, kao i asocijacija na neki New Age, neki pokret, mada se više ne zalažem za to kao nešto opšte, nego imam neku individualnu stazu, koju prikazujem.
Zanimljivost sa otvaranje izložbe je čitanje tvoje poezije…
Jeste, moje prijateljice su čitale poeziju koja je nastajala uporedo sa nastankom slika. Inače te pesme su deo treće zbirke poezije koju pripremam. Pesme su prvenstveno inspirisane radom Branka Miljkovića, gde sam uspela negde da prodrem u misteriju njegove poezije. Iščitavala sam njegovu poeziju, koja jeste okultna, tumačila je na svoj način i tako se rodila i moja poezija, mada nije mi samo on bio inspiracija. I ja imam svoju muzu koja me je grejala usput, kao i svi drugi umetnici.
Nije uobičajeno da se na otvaranju izložbe čita poezija od istog autora čiji su radovi izloženi, to upravo ovu izložbu čini posebnom… Pitanje je, da li su pesme dobile vizuelizaciju u slikama ili su slike dobile objašnjenje u pesmama?
U suštini bih ih podelila. Razlog je što sam u slikama težila da prikažem isključivo taj neki spiritualni život svoj, i neke svoje impresije vezane za taj gnostički put o kojem pričam. Dok su pesme pomešane sa realnom ljubavlju, i sa božanskom, tako da su pesmama inspiracija više pitanje srca nego vizije.
Dakle i pesme i slike su nastajale paralelno, da bi se negde u daljini spojile u jednu celinu…
Da, kao što i čovek egzistira na tri nivoa. Na mentalnom, fizičkom i emotivnom, ja bih dodala još i duhovnom, tako da sam ja paralelno i pisala i slikala. Ono što je bitno da naznačim je i moj status na Facebook-u, zašto sam sve spojila u jedno. Ja sam prevashodno pesnik, a od nedavno i slikar. Pronalazim se u slikarstvu isto koliko i u poeziji. Spojene umetnosti u jedno smatrala sam dovoljno jakim da probude učmalu sredinu. Primećujem da mnogi umetnici ne rade, ne izlažu, ne pojavljuju se u javnosti, i mislim da je to veliki problem za naciju. Jer šta održava narod, nego kultura? Šta piše istoriju, nego umetnost? Ja sam htela da pošaljem poruku njima – poziv da i oni krenu da rade i stvaraju. Jer, jasno je, na jako niskom nivou je opšta kultura. I hajde da krenemo od nekud. Ja sam dala doprinos na ovaj način. Koliki god da je doprinos, ali jeste poziv svakako.
Interesantno je da je samo slikarstvo kod Jasne Đukić krenulo pre godinu dana. A ovo je već druga samostalna izložba?!
Neko je komentarisao da je to veoma hrabro sa moje strane, jer sam prvu izložbu otvorila posle dva meseca od početka slikanja, a ovu sada nakon deset meseci od prethodne. Jeste hrabro, ali ja se ni ne stidim ako slike nisu savršene. Ja upravo šaljem poruku u svet koja je bitnija od toga da li su slike savršene ili ne.
Dodala bih da sam radila ikonografiju, prikaz božanstava hinduističkih recimo, da su slike onirične sa razlogom jer je to svet nevidljiv. Moja spiritualna staza nije slučajno među prvim izložbama, ona je moje učešće u opštem buđenju svesti koje se dešava. Prosto kriza društva nalaže, kako je inače i bilo, nakon svih nekih teških epoha dolazila je renesansa. Sad kao da je društvo krenulo da se budi i da smo došli do kritične tačke kada se kreće od duhovnosti. Sigurna sam da je to opšte neko prizivanje Boga na isti način može prouzrokovati nekom pobunom za bolje danas, odnosno bolje sutra.
Izložba “Spiritus movens” je otvorena do kraja meseca.
Tekst i foto: Vladimir Jovanović