Proizvodnja povrća na godišnjem nivou u Srbiji iznosi 1.750.000 tona što je našu zemlju dovelo do prvog mesta među izvoznicima povrća u ovom delu Evrope. Napredak tehnologije i nauke iz godine u godinu ima veliki uticaj i na samu poljoprivrednu proizvodnju. S obzirom na to da se, samim tim, menja i način poljoprivredne proizvodnje, proizvođači moraju da prate te promene i da se prilagode novim modelima uzgajanja povrća.Iako ove godine agroekološki uslovi nisu bili povoljni za poljoprivrednike, oni ipak mogu da se pohvale veoma dobrom proizvodnjom koja se može meriti sa kvalitetom prinosa evropskih proizvođača.Povrtar iz Gospođinaca Lazar Đukić savetuje kolegama da ne treba da se boje poljoprivrednog posla. “Ne treba se bojati, samo treba raditi i svako treba da nađe svoj put. Ako nešto voli i ako bude uporan, on će u samom procesu proizvodnje naći i otkriti tajnu”, kaže Lazar.Poljoprivrednik Đorđe Đukić, takođe iz Gospođinaca, ocenjuje da se kvalitet proizvodnje može proceniti tek nakon nekoliko godina bavljenja poljoprivredom. “Poljoprivredom se ne možete baviti jednu godinu pa da kažete toliko sam dobar ili toliko sam loš. Deset ili pet godina je možda neki objektivni parametar, deset godina je možda optimalno, da ste vi dobri u tih deset godina što se tiče i kvaliteta i prinosa. Da nemate problema u proizvodnji i ostalo, a cena je tržišna”, objašnjava Đorđe.Dvadeset i prvi vek obeležen je i stavljanjem akcenta na vođenje zdravog života što uključuje i kvalitetnu i zdravu ishranu. To ponekad nije lako uskladiti s obzirom na brzinu života koju današnje vreme donosi. Proizvođači se moraju prilagoditi tome i ponuditi potrošačima proizvode koji su ujedno i zdravi i odmah upotrebljivi.Profesor Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ocenjuje da su i marketi naklonjeni tom principu jer, osim što se trude da ponude što više tržištu, insistiraju da to što se plasira bude i zdravo i kvalitetno i da se može u veoma kratkom roku pripremiti. “Jako je važno, vidite da su preokupirali lanci mini i mega marketa i oni imaju stroge zahteve ne samo sa aspekta zdravstvene bezbednosti i nutritivnog kvaliteta nego oni žele da to povrće bude i kvalitetno pripremljeno, oprano i čak i upakovano na različite načine, a kako bi domaćice ili domaćini to na najbrži mogući način mogli, kada dođu sa posla, da pripreme i da budu sigurni da je kvalitetno i zdravstveno bezbedno”, objašnjava Ilin.Izvor: RTV
