За сат и по вожње од Београда и упола мање од Новог Сада, стиже се у Нештин. Ово сремско месташце је сакривено Дунавом и заталасаним брежуљцима погодним за винограде. Пролази се кроз Сремску Каменицу, Раковац, Беочин, Черевић, Баноштор и Сусек. У насељу Корушка постоје и ресторан и рибља чарда, а недалеко одатле чак две апи-коморе (терапеутска инхалација ваздухом из кошница пчела) – Тонда и Трифуновић. Нису далеко ни манастири Ђипша, Петковица, Кувеждин па се може направити заиста лепа, нпр. породична излетничка маршрута.
Успутни пејзажи сремске Тоскане занимљиви су за фотографисање. Између Сусека и Нештина налази се видиковац са клупицама и погледом на Нештинску аду. Због близине Дунава у околини Нештина има око 100 викендица. Разуђена обала са бројним острвцима лети је атрактивна дестинација за уживање.
Некада је на овом подручју живело келтско племе, затим Римљани па су се смењивали други. Велику људску жртву село је поднело у Другом светском рату. Сада има водовод, гас, уличну расвету, пошту, амбуланту, ветеринара, апотеку и основну школу до четвртог разреда као и соларно аутобуско стајалиште „тесла 1”, али не можемо да се отмемо утиску да је за живот мало забачено.
Место административно припада општини Бачка Паланка која се налази преко Дунава а због недостатка моста, најближи пут до општине је преко Хрватске и четири гранична прелаза код Илока. Како се све то додатно закомпликовало због пандемије, не смемо ни да мислимо! Ако је исправна наша информација, редован аутобуски саобраћај од Нештина до Новог Сада не постоји.
Римокатоличка црква Свете Ане је недалеко од кружног тока у центру, док се у подножју види православни Храм светих врачева Козме и Дамјана. Недалеко од цркве је Ловачки дом и споменик солунским добровољцима. Имају Нештинци и Удружење винара а сигурно сте чули за винарију Три међе и облак, или пак, винарије породица Курилић или Шкрбић.
Православна црква је позната по иконостасу који је радио Теодор Крачун. „Чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске спада у ред најпознатијих сузоточивих икона”, насликана је 1724. У цркву нисмо могли ући у ово касно недељно поподне али смо посведочили да је спољна обнова фасаде и звоника у току.
Оно што је био циљ путовања јесте Сремска кућа – музејски комплекс на отвореном који се састоји од дворишта са више објеката. Најлепша је кућа тршчара трговачке породице Савић, са подрумом и поткровљем. Темељ краси ломљени камен, градња је у тзв. бондрук стилу, а најлепши су тремови од тесаних греда целом дужином, па још на спрат. Допала нам се и зидана пећ са пушницом, а ту су и остали пратећи објекти једног домаћинства. Етно двориште се може посетити без кустоса. Све је доступно сем једне просторије која је закључана, мада бисмо волели да комплекс неко озбиљније надзире. Сремско „Сирогојно” је под заштитом Покрајинског завода за заштиту споменика културе и предиван је пример како се градило и становало у 18. веку на овом простору.
Одлука је пала да се у овај чудесно затурени драгуљ Срема мора навратити још који пут, те да се пропуштени утисци употпуне кад попусте мере против епидемије.
За Војвођанске, текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.