Као гром из ведрог неба погодила нас је вест да мисија ММФ-а предлаже укидање привременог смањења пензија. Прво што је већина нас помислила било је: сигурно је у питању вест коју је пласирао Њуз.нет.
Међутим, погрешили смо. Испоставило се да је вест „права“.
Мисија ММФ-а сугерисала је представницима наше владе да укину привремене кризне мере за пензионере. Другим речима, сугерисали су да се Закон о привременом умањењу пензија укине.
Подсетимо, овај закон је на снази тек 4 године.
Закон о привременом умањењу пензија донет је у октобру 2014. године, јер је, како нам је речено, претила непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга.
Слободно се може рећи да је захваљујући овом закону Србија избегла банкрот. Елем.
Учешће пензија у бруто друштвеном производу пало је на 11%, што је мање чак и од онога што је ММФ од нас захтевао. Сада се из буџета за пензије издваја око трећина пара, с тенденцијом даљег смањивања. А до јуче се издвајала половина пара из државне касе.
Такође, прошлогодишњи буџет је био у суфициту од 1,2 одсто бруто државног производа.
Гледајући ове податке јасно је што су ММФ, Светска банка и наш Фискални савет једногласни у оцени да су српске јавне финансије оздравиле. И што је још важније, постале стабилне.
Због тога меру привременог умањења пензија треба укинути. Како вели ММФ, не сме се догодити да она постане трајна мера. Тако вели њихова рачуница. Али . . .
Рачуница представника наше владе вели сасвим другачију причу.
„Не можемо само да вратимо пензију онако као што ММФ тражи на пређашњи ниво, зато што би то значило да за 80 одсто пензионера умањујете пензије“ – израчунала је, па јавност информисала председник владе Ана Брнабић.
По рачуници представника наше владе повећање би заправо представљало смањење пензија. Врло егзотична рачуница, истину говорећи.
Повећање пензија би осетили само пензионери који примају пензије далеко веће од минималних. Остали не би осетили никакав бољитак. А то не би било праведно. И то треба посебно нагласити и подвући.
Није природно да ММФ више воли наше пензионере од представника наше владе.
Љубав и осећај за правду је оно што не достаје рачуници ММФ-а. Због тих недостатака она шкрипи.
Егзотична рачуница представника наше владе је препуна љубави и осећаја за правду. Она у први план ставља интерес наших најсиромашнијих пензионера.
Да ли ова рачуница кокетира мало и са демагогијом? Јууу, напако! Не, наравно.
Она је егзактна и заснована је на етно – психологији.
Наш човек изнад свега љуби правду. Зар је праведно да неко ко већ има далеко већу пензију од мене, сад добије још и повећање, а ја ништа – лепо резонује наш човек.
Наш човек, који овако лепо резонује, увек ће подржати ону политичку опцију која, вођена осећајем правде, стаје у одбрану његових интереса.
Ето, као што сте се и сами уверили, никакве егзотике у рачуници представника наше владе уствари и нема.
Највећи број пензионера прима мале пензије, једва довољне за пуко преживљавање. Пошто они редовно излазе на изборе и користе своје бирачко право, не исплати се љутити их са некаквим неправедним решењима.
Срећна околност коју обилато користе све политичке опције у нас је слабо памћење нашег човека.
Ко се још сећа да су Законом о привременом умањењу пензија пензије линеарно умањене. Што баш и није најправедније решење.
Мада, ако наставимо са теоретисањем још ћемо доћи до закључка да се осиромашеним народом лакше манипулише . . .
Од припадника генерације која, највероватније, неће дочекати пемзију . . .
. . . сваког 10. и 25. у месецу . . . у сарказму чучи спас . . .
За Војвођанске вести Стеван Стојков
Related
