СУША ЈЕ СМАЊИЛА КОЛИЧИНУ И КВАЛИТЕТ ЗРНА – СУША ЗМЕНШАЛА УРОЖАЙ И КВАЛИТЕТ ЗАРНА

Атар у местима општине Жабаљ често заобиђу кише, па произвођачи често имају умањен принос и квалитет житарица. Таква прича је нажалост актуелна и ове године. Већ почетком прошлог месеца, по почетку вршидбе јечма и жита могло се предпоставити да ће овогодишњи принос бити умањен, што је последица зимског и пролећног времена које није погодовало њиховом развоју.

Јуче, 5. августа у Ђурђеву је пало укупно 23 литара воде, преко дана 9 литара, а током ноћи 14 литара по квадратном метру. Тој киши су се највише обрадовали пољопривредници јер је кукурузу и соји на њиви преко потребна влага. Зависно од сорте ове житарице су израсле више или мање од просека, али великој већини зрно је већ изгубило на квалитету. На неким њивама кукуруз је престао да се развија, зрно је почело да се суши, доњи листови да се суше, а тако је и са сајом чије зрно већ нема правилану глатку опну због недостатка влаге. Јучерашња киша колико толико може допринети опоравку поменутих житарица на ђурђевачким њивама.

 

Ове године у ђурђевачком атару није било пуно посајано жита, а традиционално мање јечма, али и традиционално највише соје која ће у овој години, по садашњим предпоставкама имати умањен допринос. Како ће бити на крају може се само предпоставити, а уверићемо се за коју недељу када се предвиђа почетак вршидбе соје, али и брање кукуруза.

 

И ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ЈЕ БИЛО КУБУРЕ 

Прошле године је јечам израстао уобичајено, а с обзиром да је пре вршидбе падала јака киша он је полегао и било га је тежко вршити. Слично се десило и са житом, али са јечмом је било кубуре одмах у старту. Садили су га у суву земљу, а почео је да расте тек средином јануара.

Овогодишња вршидба жита и јечма је завршена пре неколико недеља, просечно је било између тридесет и четрдесет тона жита по јутру, а јечма између две и три тоне по јутру.

Пољопривредници жито предају углавном у селу где има више одкупних места, као и у Жабљу, а јечам углавном складиште код куће за прехрану стоке. Свима њима је једно заједничко, чекају бољу цену да би наплатили и свој рад не само уложен новац.

 

Текст и фото : С. Саламун 

 

 

СУША ЗМЕНШАЛА УРОЖАЙ И КВАЛИТЕТ ЗАРНА 

Хотар у местох жабельскей општини часто обиду дижджи, та продукователє часто маю зменшани урожай и квалитет житаркох. Так припроведка, нажаль актуална и того року. Уж початком прешлого мешаца, по перших одкосох ярцу и жита могло нагаднуц же урожай будзе зменшани, цо пошлїдок жимскей и ярнєй хвилї котра нє була вигодна за їх розвой.

Вчера, 5. авґуста у Дюрдьове спадло коло 23 литри води, през дзень 9 литри, а вноци 14 литри води по квадратним метеру. Тот диждж барз обрадовал польопривреднїкох понеже кукурици и сої на полю обачлїво потребна влага. Зависно од сорти тоти житарки виросли висше або нїзше, алє велькей векшини зарно уж страцело на квалитету. На даєдних польох кукурица престала налївац до зарна, зарна ше почали засушовац, лїсца подгорели, а так и зоз сою чийо зарно уж нє ма правилну глатку опну пре нєдостаток влаги, на даєдних польох лїсца єй почали жовкнуц. Вчерайши диждж кельо тельо може допринєсц же би ше житарки на полю опоравели.  

Того року у дюрдьовским хотаре нє було вельо жита, а традицийно вельо менєй ярцу, алє и традицийно найвецей сої котра у тим року, по потерашнїх нагадованьох подруци. Як будзе по конєц зоз приносом увидзиме о даскельо тижнї кеди ше предвидзує початок тлачидби сої и ламачка кукурици.  

И ПРЕШЛОГО РОКУ БУЛО КУБУРИ

Прешлого року ярец вироснул узвичаєно, а понеже пред тлачидбу падали моцни дижджи вон полєговал и було го чежко витлачиц, подобно було и зоз житом. Алє з ярцом було кубури такой у старту. Садзело ше до сухей жеми, а вирастац зоз жеми почала аж штредком януара.

Тогорочна тлачидба жита и ярцу закончене пред даскельо тижнї, просеково начурело медзи трицец и штерацец тони жита по ланцу, а ярцу медзи два и три тони по ланцу. Польопривреднїки жито придаваю углавним у валалє дзе єст вецей одкупни места, як и до Жаблю, а ярец одкладаю дома же би з нїма викармйовали статок. Шицким єдно заєднїцке, чекаю лєпшу цену же би наплацели и свою роботу нє лєм уложени пенєж.

 

Текст и фото : С. Саламун