Деч, четврта по величини месна заједница у пећинаћкој општини, са око 1.600 становника, већ деценијама се суочава са привилегијама и манама чињенице да је од Шимановаца удаљен тек неколико километара. Привилегије су увек биле значајне, премда су се мењале током времена, али ни мане нису биле занемарљиве. Цене некретнина у Дечу биле су јефтиније па су многи привредници закључили да им се више исплати да инвестирају неколико километара даље од аутопута те је овде још пре 2000. године отворено више озбиљних приватних фирми (Млекара „Муза“, Медикон…) које су запошљавале локално становништво и доносиле низ додатних погодности, без оптерећења комуналне инфраструктуре и нарушавања руралног начина живота. Нешто касније, цене земљишта у суседном месту достигле су астрономске размере и почела је тада права јагма за куповањем земљишта. Они који нису имали милионе а желели су да инвестирају у нешто сигурно, куповали су земљиште у Дечу и тако, док су нови власници земљишта у Шимановцима постајале познате стране компаније и непознати домаћи бизнисмени и богаташи, нови власници земљишта у Дечу постали су познати писци, уметници, инжењери, кошаркаши који су себи желели да обезбеде уточиште од градске буке, а да опет не буду далеко од града. Када су у шимановачкој индустријској зони почеле масовно да ничу велике фирме, саобраћајна гужва је у том месту достигла размере какве у шпицу нема ни Београд, а само неколико километара даље, у Дечу, развој није стао, само се одвијао тако да ничим није нарушио „сеоску идилу“ – јесу отворене нове производне фирме, али Деч није познат по њима, већ, између осталог, по томе што је овде никла плантажа лешника међу највећима у Србији, што су наши познати спортисти у Дечким виноградима подигли плантаже боровница, по Хорсленду са хиподромом, где се одвијају такмичења у коњичком спорту највишег нивоа.Све у свему, могло би се рећи да Деч није претрпео никакве лоше последице привредног развоја пећиначке општине, али је имао, и тек ће имати, надају се овде, многе користи од тога. На првом месту требало би поменути новоизграђени пут од Шимановаца до Ашање преко Преке калдрме, инвестицију вредну преко милијарду динара. Колико тај пут значи за Деч знају не само привредници који овде послују, већ и сви мештани који свакодневно путују на посао или да би задовољили друге своје потребе. Затим, ту је и изграђена гасоводна мрежа кроз цело место, тако да ће већ од наредне грејне сезоне домаћинства у овом месту, као и у још десет места општине, имати могућност најудобнијег и еколошки беспрекорног начина грејања. У скорије време биће изграђена и канализациона мрежа. А осим ових великих инвестиција, било је у Дечу и низ мањих, сазнајемо од председника Савета МЗ Деч Животе Гајића.“Урађено је малтерисање и убацивање столарије у Дому културе, који је не тако давно био ругло села, а сређене су и просторије ловачког дома. Недавно су ту били пројектанти који су прикупили све потребне информације како би био урађен пројекат и започети радови који ће простор Дома културе ставити у пуну функцију. У том дому ће бити мини спортски центар са пратећим просторијама као што су свлачионице, и користиће их школарци и млади. Већим делом средствима општине, мањим донацијама мештана, у току је изградња ограде око цркве, која ће допринети знатно лепшем изгледу центра места. Имамо обећање локалне самоуправе да ће се комплетно урадити кров зграде која је власништво општине а под којим се налазе сала месне заједнице, просторије удружења жена, пошта и ловачки дом. Када тај посао буде завршен, салу ћемо оспособити тако да се може издавати за потребе слава и других окупљања мештана” – каже нам Живота Гајић.Мештанин Душко Пешкир наводи да, упркос томе што се у Дечу ради и гради, недостаје овде понешто за свакодневне потребе и активнији друштвени живот – у селу не постоје апотека, месара, кафана, а имају само једну продавницу у центру. Сеоски свештеник протојереј Недељко Ковач на основу личног искуства сматра да је потребан већи ангажман мештана да би се изборили за оно што им је потребно.“Не могу да се жалим, све што сам за цркву тражио добили смо – и нови звоник, и летњиковац, а ево, гради се и ограда. По истом принципу “Тражи и добићеш, куцај и отвориће ти се”, вероватно би мештани могли да се изборе и за много шта што им још недостаје, а недостаје баш зато што смо близу Шимановаца. Кад одем у апотеку или месару у Шимановце, ту је пола људи из Деча, када се слави дан школе – слави се у Шимановцима, а број деце у Дечу није много мањи него у Шимановцима. Канализација ће бити изграђена, ти велики пројекти ће свакако бити завршени, али шта је са другим потребама мештана, зар ћемо увек за све морати да идемо у Шимановце? Лепо је што се овде мирно живи и тако треба и да остане, није нам потребна индустријализација већ, пре свега, остали услови за бољи друштвени стандард. Када је реч о друштвеном животу, морам да похвалим Удружење Социо-екологично, које веома амбициозно и успешно ради како са децом тако и са одраслима” – каже Недељко Ковач.Питање је, међутим, да ли нешто једноставно иде у пакету – да ли је могуће избећи индустријализацију, а добити погодности које она доноси? Одговор смо потражили од председника Савета МЗ Животе Гајића.“Нико неће да отвори неки локал, ако му се то не исплати. У радно време, кроз Шимановце пролази десетак хиљада људи, и зато тамо постоје три апотеке, две месаре и не знам колико ресторана, а у Дечу ништа од тога. Покушавали смо да нешто решимо по том питању, али не вреди, јер је реч о економском интересу.”Друштвени живот је у Дечу ипак прилично развијен – активне су жене, фудбалери, ловци… Удружење жена “Веселице” постоји више од десет година. Основни циљ оснивања био је да се од заборава сачувају добри сремачки обичаји и традиционални кулинарски рецепти, а што је и данас окосница рада “Веселица”.“Наше удружење је препознатљиво по томе што месимо хлеб од четири килограма и штрудлу од метар. Не можемо да се похвалимо да имамо неку помоћ и подршку од овдашњих привредника, али нам зато Општина омогућује да наступамо на манифестацијама широм Србије и да тако наше село и општину представимо у најбољем светлу. Било би добро да се у туристичке туре укључи и наше удружење, да се и овде упућују посетиоци, јер имамо опремљене просторије и можемо за госте да припремимо традиционални сремачки ручак” – каже председница УЖ “Веселице” Верица Видицки.Речено је већ да је Деч, чак и у тако приземној ствари као што су некретнине, привлачио ствараоце из области културе који су пожелели да баш у том месту имају своје парче раја на земљи. Да то није нимало случајно, најбоље ће нам објаснити Милана Мркаљ Гајица из Удружења Социо-екологично и КУД-а “Свитац”.“У Дечу воле да кажу да су некада сви путеви у Срему водили кроз Деч. Данас можда главне аутомобилске трасе заобилазе ово село, али зато када је култура у питању нескромно можемо рећи да је оно раскрсница општине Пећинци. Већ скоро деценију, удружење “Свитац” је носилац већине културних дешавања у Дечу. Удружење је основано највише захваљујући иницијативи деце Деча која су желела да своје слободно време искористе тако да се сачува етно певање и културна традиција Србије. Захваљујући тој деци, данас имамо секцију за етно певање и фолклорну секцију чији полазници учествују у већини манифестација, како у нашој општини, тако и шире. Један од значајнијих културних печата “Свитац” је оставио концертом у храму Вазнесења господњег у Дечу, крајем 2022. године. Тада су концертом “Дечу с љубављу” обједињена духовна, сремачка и етно музика, а то је публика умела да награди. Наступала су оба састава – старији и млађи, и свако у публици је остао позитивно затечен квалитетом, умећем и лепотом гласова свих певача” – каже Милана.“Иначе, заједно са Црквеном општином, годинама већ додељујемо Спасовданске повеље најспешнијим ђацима и студентима, и људима који су својим радом и ангажовањем допринели афирмацији Деча. Имамо и радионице православља које се уочи сваког великог празника, у организације Црквене општине и удружења Социо-екологично, одржавају у нашој цркви. Деца, на њима близак начин, кроз занимљиве приче, бојанке, песму, али и излете, усвајају знања о православљу. Поред радионица православља, Удружење организује и радионице брзог читања и мудрог учења – тако се деци помаже да са мање досаде, труда и утрошка времена постижу боље резултате у школи, на факултету и на послу. Како се у Дечу све ради са љубављу, Удружење је било издавач и књиге песама четири песника из Деча, а која се тако и зове – “Дечу с љубављу” – казала је Мркаљ.И на самом крају, реч две о спорту. Реч поново има Милана Мркаљ Гајица.“Да је Деч небрушени дијамант Срема потврђују и спортске организације које ово мало село има. Млади шаховски клуб из Деча је у великој експанзији. После освојеног првог места у Међуопштинској лиги, екипа је почела да се такмичи у Војвођанској лиги. Такође, шаховски клуб је покренуо бесплатну школу шаха за децу млађег узраста. Идеја је да се деца из Деча и околине упознају са овом древном игром, што тренеру Дејану Живановићу полази за руком без проблема. Поред шаха, деца Деча имају прилику да буду и мали фудбалери. Под будним оком тренера Милана Илића, кадети фудбалског клуба “Сремац” такмиче се у Сремској лиги, а две млађе групе фудбалера такмиче се у Лиги будућих шампиона. Све групе фудбалера овог тима учествују и на бројним турнирима и са њих често знају да донесу и медаље.”Извор: Општина Пећинци
