„Proseravanje je neizbežno kad god okolnosti traže od nekoga da govori, a da pritom ne zna o čemu govori“, navodi se u eseju „O proseravanju“ („On Bullshit“) Harija Frankfurta koji je poslužio kao inspiracija Tari Manić da režira predstavu „Til Ojlenšpigel, o proseravanju“. Zašto onda uopšte govorimo? Zašto pričamo besmislice koje mogu imati ozbiljne posledice? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja možete pronaći u ponedeljak 11. marta u Novosadskom pozorištu kada će ova predstava ponovo biti izvedena. Tim povodom za Vojvođanske vesti o predstavi govori glumica Agota Ferenc.Odakle ideja da se radi ovakva predstava?Sama ideja da se ista radi je verujem došla od rediteljke Tare Manić koja je u dogovoru sa pozorištem Ujvideki Szinhaz i direktorom Valentinom Vencelom sklopila ovu saradnju. Spoj tima Tare i ansambla Novosadskog pozorišta rodio je ovu predstavu.Koliko je tema predstave savremena?Tema i fenomen proseravanja u našoj svakodnevnici je nešto što svi živimo, verujući da ne utiče na nas, da nemamo veze sa istom. Prodaja laži i besmislica spakovane u ukrasni papir sa dekorom da sija, ponekad u celofan, da se nazire ispod istina ali ukrasne mašne nam skrenu pogled, i oči nam ne vide dalje od šljokica. Za preživljavanje naizgled besmislenih dana, tema Til-a je odličan izbor, jer daje prostor baš onome čime se svi bavimo u poslednjim godinama, za prodavanje magle. Hvala nebesima pa nam društvene mreže dođu kao pomoć da sebe same uvek satvimo u prvi plan, naravno, a to se podrazumeva, u najboljem svetlu ( pa zar ima i drugačije?). Ko je Til Ojlenšpigel? Svi smo mi Tilovi, svi mi nosimo u sebi dozu prekomerne hrabrosti da verujemo u nešto o čemu nismo ni razmislili. Lelujanje, u vodama neznanja ili polu znanja, baratanje sa informacijama koje smo dobili od neproverenih izvora, prosipanje iz šupljeg u prazno. Til Ojlenšpigel je kultni lik nemačke folklorne kulture i svi mi smo se sreli sa fenomenom tog lika kroz bajke i priče. Harizmatičan Til, i mi koji smo krenuli u Život, svi do poslednjeg imamo iza sebe male neprimetne laži, u koje uveravajući sebe da ne treba – pa ipak verujemo. One nas čine ljudima, i pomažu da preživimo. To su, bar tako želimo da verujemo, nužno zlo u našim dušama, te smo uvereni da samim tim što su deo naše svakodnevnice i ne stvaraju velike posledice. Laž po laž i stvori se haos ( bar ja stojim iza toga ), i posle izvesnog vremena te sitne laži ne mogu da se isprate pa se čovek zapita jel se isplati dovesti sebe do takve situacije. Kada više niko ne zna šta, kome, u kom obliku i meri i kada je rekao.Koliko je teško igrati lik Tila Ojlenšpigela?Naša predstava prikazuje Tilove avanture, i u svakoj priči drugi glumac tumači tog lika. Veoma je zahtevno pronaći se u ovoj vrsti izraza tako da se ne pretera…, da nas gluma ne povredi. To je mač sa dve oštrice, i mi se maksimalno trudimo ostati posredini, lavirajući tako između istine i laži, u mutnoj vodi proseravanja, održavajući svako svoju istinu – istinom. Moj Til je hvalisavac, koji se diči svojim neverovatnim prijateljima koje steče tokom svojih putovanja, a da ne primeti da oko sebe ustvari stavlja najveće gubitnikeb, iako ga okolnosti uvek opomene. Ovo je predstava gde će svako naći nešto za sebe šta može da ponese u duši za bolje sutra. Bombonjera sa različitim ukusima, od slatkog do onih gorkih. Svakako predstava za pogledati.Za vojvodjanske : Nedeljka Borojević
