Postoje tri načina proizvodnje luka: direktno iz semena, iz arpadžika i iz rasada. Kod nas se luk pretežno gaji iz arpadžika. To je siguran i jednostavan način , ali ne i najekonomičniji. Zemljište se priprema što ranije pri čemu se rasturaju mineralna đubriva, kompleksna NPK hraniva čiji odnos treba da bude 1:2:0 ili 1:2:1. Umereno plodna zemljišta đubre se sa 60-70kg N, 120-150 kg fosfora po hektaru. Na siromašnijim zemljištima mogu se primeniti veće norme uz upotrebu kalijuma.Za sadnju treba upotrebiti srednje krupan arpadžik, prečnika 10-20mm. Sadi se u rano proleće čim bude moguće da se zemljište pripremi. Obično se sadi u brazdice na razmak 15 X 15 ili 20 X 10 cm. Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove razmaknute 30 cm ili u trake sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 8-10 cm. Za 1 ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 – 500 kg, srednje krupnog 500 – 800 kg i krupnog 800 – 1000 kg. Prilikom sadnje arpadžika primenjene mašina za sadnju su vrlo uspešne, ali su prinosi ipak za 10% niži.U toku vegetacije potrebno je zaštititi biljke od korova. Postoje vrlo efikasni herbicidi protiv korova u luku, ali i pored toga je potrebno izvršiti 2-3 okopavanja, ne samo radi suzbijanja korova, nego i radi održavanja rastresitog sloja u površinskom delu. Treba okopavati plitko i ne suviše blizu biljaka. Postoje mnogi efikasni herbicidi za useve crnog luka gajenih iz arpadžika. Pre sadnje koriste se Treflan, Župilan i dr. u dozama od 1-2.5 l/ha (u dva navrata manjom dozom i uz obaveznu konsultaciju sa zaštitarom koji vodi proizvodnju), kao i u zavisnosti od tipa zemljišta. Nakon trtiranja površinu treba obraditi prikladnim oruđem da se herbicid izmeša sa zemljom do dubine od 5-10 cm. Posle sadnje a pre nicanja dobro deluju Propaklor 8-10 l/ha, Tenoran 6-8 l/ha. Posle nicanja, kad biljke razviju 3lista, mogu se upotrebiti ovi herbicidi Mesoranil 2-3 kg/ha, Propaklor 8-10 l/ha.Crni luk je stasao za berbu u momentu kada biljka omekša i padne po zemlji, pri čemu se vađenje obavlja kad veći deo biljaka polegne. Na većim površinama berba započinje i završava kada biljke masovno polegnu. Nasilno obaranje nesazrelih biljaka nije preporučljivo i nepotrebno je, jer na vreme izvađene lukovice dobro čuvaju ovojne ljuspe i dugo se čuvaju. Na rastresitim zemljištima lukovice se jednostavno ručno počupaju i slože u gomilice i ostave nekoliko dana da se stabla dobro osuše. Dugo stajanje isčupanih lukovica na njivi, nije preporučljivo jer može izazvati ožegotine. Posle sušenja lukovice se očiste, klasiraju, slože u letvarice i odnose pod nadstrešnicu da se dosuše.Autorka: Dipl. Inž. GORDANA REHAKIzvor: PSSS
