Много је вредних жена у Војводини које се баве сеоским туризмом. Овог пута представљамо енергичну Сремицу Видосаву Виду Аврамовић (73) из Нерадина, председницу Удружења жена „Из недара Фрушке горе”. Ово непрофитно удружење постоји од маја 2017. и има за циљ очување традиционалног начина припреме хране, продајно учешће на манифестацијама и едукацију жена које живе у руралним срединама, као и учешћe у хуманитарним акцијама. Активности удружењa подстичу размену искустава и социјализацију жена, анимирање старијих и обучавање млађих у духу традиције, израде сувенира, рукотворина и заната, старих јела и пића, органских и производа од лековитог биља, итд.Нерадин се иначе веома лепо ушушкао под Фрушком гором, на свега шест километара од Ирига. Једно је од старијих насеља, помиње се још 1247. Православна црква Светог Николе из 1734. године под заштитом je државе као споменик културе од великог значаја, а налази се на раскрсници пута ка манастиру Гргетег. Такође су близу Ремета и Крушедол, а падине си прелепе за шетње и фотографисање. Управо ту, делећи ограду са нерадинском црквеном портом, налази се Видино домаћинство. Прилагођено је за смештај гостију и идеално за породице са децом и викенд-одморе, такође и као полазиште за шетње и истраживање Фрушке горе.Зидови етно собе и ормар су јој препуни диплома за производе које сама прави, од тога су многе дипломе и пехари за шампионска места. Поменућемо Видине куглофе разних укуса, ванилице, бресквице (у једној тури направи их по 500–600 комада, просто да се постиди свака домаћица). Ту су и бакин и декин колач, пите од јабука или свежег грожђа, гибанице, домаћи сокови, ликери, зимница. Уз то је велики познавалац лековитог биља од кога прави мелеме и тинктуре. Њене флашице и теглице крију разне чаролије, а кад је подигла столњак са незавршеним куглофима, већ и тад нам је памет стала.Посебна прича је Видин роловани (парени) сир у који је уградила неке своје тајне. Добио је и нови назив – фрушкогорац. Прави га у благом и у љуткастом укусу са паприком. Њен штанд са натписом „Из недара Фрушке горе” се на манифестацијама лако може уочити. Они коју су купили њене производе, лако се навикну, тако да је телефоном зову унапред да виде да ли ће доћи, те да поруче своје омиљене колаче. Деси се да на догађајима који трају два-три дана, већ првог дана прода све што је направила.Радује могућност да Вида Аврамовић добије сталну тезгу у центру Сремских Карловаца, па ће стални љубитељи и туристи моћи да је нађу без чекања датума сајмова. Уједно преносимо њен позив да тражи дружбеницу из Новог Сада или околине која има накит, сувенире, рукотворине или своју храну да без додатног трошка деле тезгу, чисто да Види прави друштво како не би морала да затвара уколико треба на моменат да се удаљи од штанда.Истиче да је похађала обуке које су организовале општина и покрајина за жене предузетнице и обуке за бављење руралним туризмом, те стекла бројне сертификате. Питамо да ли су корисни ови семинари, а Вида каже – итекако. Овим желимо да охрабримо све оне који се још нису упустили у неке своје предузетничке воде да и сами покушају. Осталим читаоцима поручујемо да пробају дарове природе и магију њених вредних руку – и то право из недара Фрушке горе.Текст: В. Раонић;Фото: В. Раонић и Медија портал;
Зидови етно собе и ормар су јој препуни диплома за производе које сама прави, од тога су многе дипломе и пехари за шампионска места. Поменућемо Видине куглофе разних укуса, ванилице, бресквице (у једној тури направи их по 500–600 комада, просто да се постиди свака домаћица). Ту су и бакин и декин колач, пите од јабука или свежег грожђа, гибанице, домаћи сокови, ликери, зимница. Уз то је велики познавалац лековитог биља од кога прави мелеме и тинктуре. Њене флашице и теглице крију разне чаролије, а кад је подигла столњак са незавршеним куглофима, већ и тад нам је памет стала.
Посебна прича је Видин роловани (парени) сир у који је уградила неке своје тајне. Добио је и нови назив – фрушкогорац. Прави га у благом и у љуткастом укусу са паприком. Њен штанд са натписом „Из недара Фрушке горе” се на манифестацијама лако може уочити. Они коју су купили њене производе, лако се навикну, тако да је телефоном зову унапред да виде да ли ће доћи, те да поруче своје омиљене колаче. Деси се да на догађајима који трају два-три дана, већ првог дана прода све што је направила.
Радује могућност да Вида Аврамовић добије сталну тезгу у центру Сремских Карловаца, па ће стални љубитељи и туристи моћи да је нађу без чекања датума сајмова. Уједно преносимо њен позив да тражи дружбеницу из Новог Сада или околине која има накит, сувенире, рукотворине или своју храну да без додатног трошка деле тезгу, чисто да Види прави друштво како не би морала да затвара уколико треба на моменат да се удаљи од штанда.
Истиче да је похађала обуке које су организовале општина и покрајина за жене предузетнице и обуке за бављење руралним туризмом, те стекла бројне сертификате. Питамо да ли су корисни ови семинари, а Вида каже – итекако. Овим желимо да охрабримо све оне који се још нису упустили у неке своје предузетничке воде да и сами покушају. Осталим читаоцима поручујемо да пробају дарове природе и магију њених вредних руку – и то право из недара Фрушке горе.
Текст: В. Раонић;
Фото: В. Раонић и Медија портал;
You must be logged in to post a comment.