Културни центар Новог Сада и Центар за културне интеграције Нови Сад уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада организују трибину Бескрај и(за) маске: Драган Симеуновић ~ интелектуалне мене и еволуција поретка 24. септембра са почетком у 18.30 у клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада. На трибини ће учествовати: Мирјана Лукић Маринковић, испред Градске управе за културу Града Новог Сада, академик Драган Симеуновић и Јелена Делибашић, из Центра за културне интеграције Нови Сад.
ПРОГРАМ
– уводни сегмент вечери: визуелна увертира (извод из емисије „Читам и питам: Драган Симеуновић ‒ теоретичар политике”); реч организатора, посвећена изузетности поменутог мислиоца (у складу са био-библиографским референцама од посебне важности за аудиторијум);
– есенцијални сегмент вечери ‒ нуклеус разговора с поводом у корист непосредног доживљаја стваралаштва кроз еквилибријум:
1) антрополошке потке ствараоца (у односу на својеврсни монограм судбинског предодређења);
2) онтолшке потке ствараоца (у односу на својеврсни монограм интелектуалног бивствовања);
Контемплација: етиолошка генеза просвећености у огледалу друштвено-хуманистичких и политичких наука (креативност и наука ‒ креативност и политика), између оспоравања и нове улоге у савремености, констелацијом историје српске нововековне политичке мисли (од XVIII века до Другог светског рата), услед тумачења отаџбинских идеја слободе и уједињења српског народа, сходно публикованом библиографском извору: „Историја српске политичке мисли: нови век” (научна монографија);
– феноменологије политичког насиља (услед тумачења идеолошких упоришта савременог тероризма, контратероризма и одређења екстремизма из угла теорије политике), што подразумева библиографски сагледај следећих публикованих извора: „Политичко насиље” (научна монографија) и
„Тероризам: општи део” (стручна монографија);
– особености међународних односа (услед тумачењa последица успостављања новог светског поретка, феномена граница и граничне културе, идеолошке супремације, етносепаратизма, етнофилетизма, квазиелита и елита у транзицији, политичких постулата савремене националне безбедности, безбедносних изазова миграција, интеграција и дезинтеграција, наметања и избора,
етичког аспекта кривице, колективних страдања и изумирања народа, марксистичког и илузорног интернационализма, индивидуалног национализма и саборности, феноменологије насиља и сакралности новонасталих националних држава, дивергенције религија и парарелигија), што подразумева библиографски сагледај следећих публикованих извора: „Нови светски поредак и национална држава: (оглед из политичке теорије)”, научна монографија, „Поредак светски нови” (позоришна представа), „Нација и глобализација (са предговором Владете Јеротића)”, научна монографија; „Српска колективна кривица = Serbian Collective Guilt : Срби и традиција колективне кривице = Serbs and the Tradition of Guilt” (научна монографија), „Феномен граница” (оригинални научни рад) и „Елите у транзицији” (чланак, саставни део);
– политичке теорије, политичке филозофије и психологије (услед тумачења политике као уметности илузије, свезе контраилузије и побуне, етике разума и појма слободне воље, моћи знања и моћи савести), што подразумева библиографски сагледај следећих публикованих извора: „Теорија политике” (научна монографија), „Увод у политичку теорију” (стручна монографија), „Хегелов допринос политичкој теорији у делу Естетика” (оригинални научни рад) и, напослетку, „Достојанство и снег” (есеј).
– завршни сегмент вечери:
разматрања и погледи; питања публикe
~ Ordo amoris ~
Николай Ростов: Великая любовь (полная версия)
Др Драган Симеуновић члан је Европске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске и Америчке академије политичких наука. Секретар је Одбора за филозофију и друштвену теорију Српске академије наука и уметности. Дописни је члан Уиверзитета „Фридрих Шилер” у Јени (Савезна република Немачка). Научно се усавршавао на реномираним светским универзитетима и институтима у Немачкој и Холандији. Докторске студије спровео је на престижном Универзитету „Карл Рупрехт” у Хајделбергу, код знаменитог професора Клауса фон Бајмеа. Поседује више диплома стечених на семинарима Харвард универзитета у Сједињеним Америчким Државама. Дугогодишњи је редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, а на Правном факултету Универзитета у Београду предаје скоро две деценије. Један је од утемељитеља и вршилац дужности директора Академије за националну безбедност, која је, према Закону о високом образовању, призната као институција од посебног националног интереса. На основним студијама Факултета политичких наука Универзитета у Београду предаје предмете: Увод у политичку теорију, Историја политичке мисли у Срба и Феноменологија насиља. Руководилац је мастер студија Политичко насиље и држава на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, у оквиру којих предаје Теорију и праксу преврата и Тероризам. Руководилац је и специјалистичких струковних студија Тероризам и организовани криминал на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где предаје следеће предмете: Тероризам, Политичко насиље и Нелегална редукција политичке моћи. Утемељитељ је и коуправник специјалистичких струковних студија Тероризам, организовани криминал и корупција на Правном факултету Универзитета у Београду, камо на мастер студију предаје предмет Организовани криминал и тероризам. Оснивач је и руководилац мултидисциплинарних мастер студија Факултета политичких наука Универзитета у Београду под називом Тероризам, организовани криминал и безбедност, на којем предаје предмете: Тероризам, Превенција завера и преврата и Глобализација и безбедност. Поред тога, на докторским студијама Факултета политичких наука Универзитета у Београду, предаје предмет Савремена политичка теорија и политичка филозофија. Важно је истаћи да је учествовао и у настави на докторандском студију Универзитета „Фридрих Шилер” у Јени (Савезна република Немачка), потом на мастер студијама Унивезитета у Помецији (Италија), као и на мастер и докторандским студијама универзитета ЛУДЕС у Лугану (Швајцарска). У Грчкој је шест година био гостујући професор. Научни рад академика Симеуновића посвећен је целини друштвене мисли ~ политичкој теорији, филозофији и историји. Укупан број објављених научних радова Драгана Симеуновића износи 283 библиографске јединице, од чега је велики број публикован у иностраним часописима и зборницима. Објавио је 23 научне књиге, од чега су најпознатије: „Политичко насиље”, „Тероризам”, „Нови светски поредак и национална држава”, „Теорија политике”, „Српска колективна кривица”, „Увод у политичку теорију”, „Нација и глобализација”, „Нововековне политичке идеје у Срба” и „Историја српске политичке мисли. Нови век”. Скоро свака од поменутих књига публикована је у по неколико издања. Радови академика Симеуновића објављени су на 12 страних језика. Драган Симеуновић аутор је и три научно-документарна телевизијска серијала и више драмских текстова за научно-образовни програм Радио-телевизије Србије. Написао је више позоришних драма и ТВ сценарија. У позоришној сезони 1995/1996, његова драма „Поредак светски нови” постала је део репертоара Звездара театра. Играна је са великим успехом. Такође, Драган Симеуновић аутор је текста награђене радио-серије „С оне стране живота”, као и аутор и водитељ научно-образовних ТВ серијала: „Политичке идеје у Срба” и „Тероризам”, који су емитовани током 2005, 2006. и 2011. године, све на РТС-у. Као реномирани међународни експерт и научник, др Драган Симеуновић држао је предавања на свим континентима, у преко сто земаља света, пре свега у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Великој Британији, Русији, Грчкој, Италији, Швајцарској и Турској. Око стотину предавања, од чега велики број уводних и пленарних, одржао је по позиву, на конференцијама и скуповима са високом међународном репутацијом, те и у домаћим и страним престижним научним, војним и дипломатским институцијама.
Приредио је и запажен број зборника и хрестоматија. Руководио је многобројним, веома значајним пројектима и у земљи и у иностранству. Са укупно 5003 цитата (без аутоцитата), Драган Симеуновић, без сумње, спада у најцитираније домаће научнике из области друштвених наука, чему је у прилог призната потврда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” из Београда. Члан је Председништва српске подружнице „Римског клуба”, потпредседник је научног удружења „Наука и друштво”, директор је Центра за студије безбедности и истраживање тероризма, специјални је саветник Балканске асоцијације за кривично право, члан је Главног одбора Проналазачко-научне асоцијације „Труст мозгова”, као и више интернационалних политичких студијских асоцијација, комитета и бордова. Уредник је бројних научних часописа од националног и међународног значаја. Члан је цењених уређивачких одбора и савета, као и међународних одбора и тела. Један је од оснивача Друштва југословенско-индијског пријатељства и Друштва египатско-српског пријатељства. Председник је Друштва пријатељства између земаља Асоцијације нација Југоисточне Азије и Србије. Консултант је и сарадник Организације уједињених нација, Светске банке и Организације за европску безбедност и сарадњу (из више области), као и Министарства спољних послова Србије. Регионални је координатор и експерт Kанцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал. Од 2014. године ангажован је у Европској комисији у Бриселу, као експерт за питања безбедности. О његовом животу и делу, угледни публициста Милош Јевтић, 1999. године, написао је књигу под насловом „Загонетке Драгана Симеуновића”.
Јелена Делибашић (Нови Сад, 8. септембар 1981. године); психолог, библиотекар, одговорно је лице Центра за негу духовне културе и интеркултуралне комуникације и Центра за културне интеграције у Новом Саду. Приређивач је и уредник зборника духовне културе „Златни век и паучина – тајна човека и духовна реалност: историјско-канонски аспект и домети филозофске истине у православној мисли Достојевског“, Православна реч, Нови Сад, 2017.
Ауторка је књига:
„Каравађо: одјеци времена – естетика натурализма у духу алтернативе“, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2017;
„Аутономна природа зла: представе и сенке, општи део“, Прометеј, Нови Сад, 2018; „Као вапај за усахлу жеђ: принцеза Јелена Карађорђевић Петровна Романова: дневник ходочашћа [1884 ‒ 1962]“, Прометеј, Нови Сад; РТС издаваштво, Београд, 2022.
Ауторка је научно-културних платформи:
„Црњански: маргина и институција Сеоба“, Градска кућа, Нови Сад, 2017;
„Косово и Метохија – два имена и два лица: чистилиште савести изнад Истока и Запада (наслеђе, идентитет, угроженост)“, Градска кућа, Нови Сад, 2017;
„Научно-културни форум Нови Сад 2018: Самоанализа идентитета: микро-политика граничне културе и спољашње линије поделе“, Градска кућа, Нови Сад, 2018;
„Разматрања и погледи; Српске теме – руске теме: идентитет међуетничког есенцијализма у концепту историјских прилика XX века“, Музеј Војводине, Нови Сад, 2019;
„Јелена Карађорђевић Петровна Романова ̶ Велика Кнегиња: дневник ходочашћа (1884 ‒1961)“, Музеј Војводине, Нови Сад, 2019;
„Културна зона младих“, Нови Сад, 2020/2021;
„Теорија културне промене: смисао друштвених визија и динамика савремености“, Нови Сад, 2020/2021;
„Сан разума или о еволуцији домета идеја“, Лондон, 2021.
Мајка је троје деце.
Фото: приватна архива
You must be logged in to post a comment.