Tribina „Dimitrije Cincar-Marković – tvorac najvećih srpskih vojnih pobeda“ biće održana u ponedeljak 16. decembra u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.
Dimitrije Cincar-Marković rođen je 1849. godine u Šapcu, komandovao je armijskim jedinicama različitih formata i brojnosti u ratu i miru, sve do čitave srpske vojske. Kao praktičar i teoretičar predavao je istoriju ratne veštine i strategiju na Vojnoj akademiji i dao suštinski doprinos trijumfu u balkanskim ratovima, ali i najvećim pobedama u Prvom svetskom ratu. Bio je predodređen da komanduje srpskom vojskom u slučaju rata, ali ga je zaustavio kuršum srpskog oficira. Po drugi put je stradao u našem kolektivnom pamćenju jer gotovo da ga i ne pominjemo, i zato je, međutim, nedavno sa visokog mesta bilo zalaganja da se u zemlju vrate posmrtni ostaci vođe njegovih ubica, pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa. Dimitrije Cincar-Marković izučio je Artiljerijsku školu 1870. godine, a kao državni pitomac boravio je 1872. i 1873. u Pruskoj, gde je služio u konjici. To je sigurno bilo značajno iskustvo, jer su Prusi u to vreme imali najbolju vojsku i tek što su u ratu posramili dotad vodeću kontinentalnu silu, Francusku. Ubrzo je došlo i „vatreno krštenje“: u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. dobio je više odlikovanja za hrabrost. U Drugom srpsko-turskom ratu, u zimu 1877/1878, bio je šef Štaba Moravske divizije. Usledio je neslavni Srpsko-bugarski rat 1885, u kojem se, međutim, major Cincar-Marković dobro pokazao: komandovao je 11. pukom, koji je uspešno započeo bitku na Slivnici, ali se, potom, vojnička sreća okrenula na bugarsku stranu. Koncept nove srpske vojne doktrine, u najkraćem, zasnivao se na prethodnim ratovima i analizi dotadašnjih pobeda i poraza, počev od Prvog srpskog ustanka, pa do katastrofalnog Srpsko-bugarskog rata 1885. godine. Iskusni general ispravno je primetio da su Srbi svoje pobede uglavnom zadobijali u defanzivnoj ulozi, kao i da im ofanzive nisu naročito išle od ruke. Okosnicu nove doktrine srpske vojske, kako je on video, trebalo je da čini odbrambena moć, koja bi efikasno mogla da se pretvori u ofanzivnu. Iako se već ukazivao trenutak konačnog oslobođenja Balkana od turske okupacije, Cincar-Marković je naglasak stavljao na odbranu zemlje. Na rezultate ovakvog viđenja ustrojstva ratovanja srpske vojske nije se dugo čekalo: zahvaljujući ovoj koncepciji Srbija se 1914. uspešno nosila sa višestruko jačim neprijateljem. Kolubarska bitka udžbenički je primer pobede osvojene u povlačenju – što je retkost u ratnoj povesti – defanzivnom taktikom i protivudarom, koji je besprekorno izveo vojvoda Živojin Mišić. Osnove Cincar-Markovićeve doktrine promenjene su tek dvadesetih godina prošlog veka, kada su u principe ratovanja integrisana iskustva iz Prvog svetskog rata.
Related
