Tribina „Načertanije Ilije Garašanina – velikosrpski ili jugoslovenski nacionalni program?“ 12. juna u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Načertanije Ilije Garašanina – velikosrpski ili jugoslovenski nacionalni program?“ 12. juna u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Načertanije Ilije Garašanina – velikosrpski ili jugoslovenski nacionalni program?“, biće održana u sredu, 12. juna u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.

Najznačajniji  politički spis Ilije Garašanina ostao je nepoznat evropskim političarima sve do osamdesetih godina XIX veka, a Srbiji do 1888. godine kada je Milan Milićević kratkim tekstom u „Pomeniku“ upoznao srpsku javnost sa postojanjem „Načertanija“, a sam sadržaj je objavljen tek 1906.godine. Ovaj program nije sačuvan u originalu, ostala su samo dva prepisa i oba se nalaze pod zaštitom u okviru fondova Narodne biblioteke Srbije. Takođe, postojao je i treći, sačinjen rukom Milenka Vukićevića  koji je „Načertanije“ objavio u delu pod nazivom „Program spoljne politike Ilije Garašanina na koncu“. Original „Načertanija“ nalazio se u posedu kneza Aleksandra Karađorđevića i čuvan je u njegovoj arhivi, ali se tom dokumetu gubi svaki trag posle 1906. godine. Nijedan dokument, niti spis nije probudio veliku pažnju kao „Načertanije“ Ilije Garašanina. U vezi sa ovim dokumetom vodile su se, a i danas se vode velike rasprave. Istoričar i učesnik Sarajevskog atentata, Vaso Čubrilović, davno je napisao da su Garašaninova zapažanja „bila tako oštra, zaključci tako duboki i svestrani, da ih se srpska politika držala sve do 1918. godine“. U samom proučavanju i analizi „Načertanija“ najveći doprinos ponudio je naš istoričar Dragoslav Stranjaković. Sam Ilija Garašanin kazivao je Jovanu Marinoviću „…da će ga sudbina srpskih krajeva interesovati dokle god je živ…“. Ove reči ukazuju koliko je Garašanin neprestano razmišljao o budućnosti srpskog naroda i njegovog ujedinjenja u jednu državu. Najbolje svedočanstvo njegove zamisli o toj državi dao nam je u „Načertaniju“. Međutim, o kojoj državi je sanjao Ilija Garašanin i kakav je zapravo karakter samog „Načertanija“? Da bismo bili u prilici da na ispravan i sveobuhvatan način razumemo prirodu dokumenta, te njegov sadržaj, potrebno je da fakte i fakticitete u vezi sa „Načertanijem“ odvojimo od različitih politikantskih i ideoloških mitova i predubeđenja o istom. Tek onda, bićemo u prilici da odgovorimo na pitanje, koju je to „državu preporučio Ilija Garašanin“ – „Veliku Srbiju ili Jugoslaviju“, a možda i ništa od ovoga?! Nedoumice i priroda dokumenta predstavljaće temu razgovora na predstojećoj tribini u Kulturnom centru Novog Sada.