Tribina „Nikola Pašić i radikali u Srbiji“, biće održana u četvrtak, 15. novembra u 19.30 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je dr Ljubiša Despotović.
Radikalna stranka i njen vođa Nikola Pašić predstavljaju gotovo paradigmatičan primer političkog razvoja kroz koji je ova najznačajnija i najorganizovanija srpska politička stranka, kao i srpsko društvo, prošla u rasponu od socijalističkog narodnjaštva, populističke demokratije do malograđanskog konzervativizma. Ona će svojom političkom delatnošću snažno obeležiti poslednje tri decenije devetnaestog veka, i u velikoj meri uticati na konačni izgled srpskog društva na početku dvadesetog veka. Iako se po svojoj socijalnoj i političkoj snazi izdvajala kao stranka, ona neće baš uvek biti u prilici da upravlja državnim kormilom. Uvek u sukobu sa srpskom krunom, čak i onda kada to ni sami nisu želeli, Radikali će koristiti svaki svoj dolazak na vlast da u Srbiju unesu što više političkih novina, i to poglavito onih iz svog stranačkog programa. Radikalana stranka će po našem uverenju u svom političkom radu pretrpeti i najviše ideoloških tranformacija prešavši put od narodnjaštva inspirisanog socijalističkim idejama, pa preko uticaja francuskog radikalizma u nekoj srednoj fazi svoga rada, do malograđanskog konzervativizma stranke na vlasti, koja je želela da po svaku cenu (pa i po cenu odstupanja i odricanja od svoga programa) sačuva realnu vlast i politički uticaj ( u poslednjoj fazi svoga rada). To je politička stranka koja je u sebi na čudnovat način izmešala i modernističku i antimodernističku komponentu, delujući u pojedinim periodima kao promoter političkog razvoja Srbije, a u drugom kao njegova prepreka. Protivurečna u svom karakteru barem onoliko koliko i socijalna snaga iz koje je izrasla, radikalana stranka će u isto vreme, ali u različitim političkim situacijama delovati kao refomska snaga, ali i kao politička snaga koja se modernim reformama suprotstavlja i onda kada za to nema nikavih razumnih političkih razloga.