Tribina „Propast Vizantije iz ugla arhimandrita Tihona Ševkunova“ 27. novembra u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Propast Vizantije iz ugla arhimandrita Tihona Ševkunova“ biće održana u utorak, 27. novembra u 19 časova, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar. Za Tihona Ševkunova javnost u Srbiji je čula još pre nego što je izašla njegova knjiga Nesveti a sveti i druge priče. Prvi susret čoveka za kog se priča da je blizak Putinu i srpske javnosti dogodio se posle filma Propast imperija – Vizantijska lekcija. Pravoslavni ugao gledanja na sudbinu Romejskog carstva izazvao je veliko interesovanje u srpskoj javnosti, zaintrigiravši crkvene i intelektualne krugove. Otud će prikaz filma u kom dominira pravoslavni ugao gledanja smisla i propasti Vizantije, koji reprezentuje arhimandrit Tihon, biti tema tribine. Sam film, napravljen o propasti Vizantijskog carstva, omogućuje jedan novi uvid u probleme i uzroke propasti sa kojima je bila suočena najveća pravoslavna imperija u dosadašnjoj istoriji. U filmu je demonstrirana velika istorijska lekcija, rečena modernim rečnikom sa savremenim pristupom današnjem čoveku. Ovaj film deluje kao otkrovenje jednog zaboravljenog i dalekog vremena. Osim toga, ova vizantijska lekcija deluje tako savremeno. Ono što je možda najbitnije, jeste to da gledajući film svako može da prepozna u uzrocima propasti romejskog carstva i priču o slabljenju današnjih pravoslavnih naroda i država. Iako film po rečima autora ima za cilj da prikaže sličnosti istorijskog izazova između savremene Rusije i Vizantije, jedna od mogućih pouka se može odnositi na balkanske narode koje je zadesila sudbina slična vizantijskoj – unutrašnje slabljenje s jedne i dominantan uticaj Zapada sa druge strane. Prateći genezu problema sa kojim se suočavala vizantijska imperija, svi balkanski pravoslavni narodi mogu da nađu sebe u ovoj priči, te izvuku korisne pouke. Film nikako nije antizapadni, kako mu je spočitavano od strane nekih intelektualnih krugova u Srbiji. On samo teži da prikaže zapadnu civilizaciju onakvom kakva jeste, ili onakvom kako je percepirana iz autentičnog ruskog ugla. Strategiju Zapada sa ciljem ovladavanja vizantijskim društvom i otvoreno neprijateljstvo prema njoj se ne mogu pravdati današnjim sa zapada forsiranim „legitimnim nacionalnim interesima“. Lažna je dilema da li materijalni i strateški interesi opravdavaju ratove i zločine. No, problem je mnogo kompleksniji. Čini se da je otac Tihon želeo da ukaže na prirodu zapadne civilizacije koja je agresivna, destruktivna i teži neprekidnoj ekspanziji. Kada se kaže u filmu da je agresivna ekonomska politika zapadnih naroda nastala kao produžetak njihove ratne agresije, u čijoj je osnovi žudnja za materijalnim, tu se ne daje nikakav legitimitet navodnim interesima zapadnih država. Ovi su interesi ispoljavani kroz najsuroviju agresivnost, pa je teško govoriti o njihovom „legitimitetu“ kako se govori u nekim tekstovima koji su pisani na temu ovog filma. Ovo ne znači ni da autor osuđuje zapad za propast carstva, šta više, on kao glavnog vinovnika propasti imperije vidi korumpiranu, dekadentnu i materijalnim duhom opčinjenu vizantijsku elitu. Da je ovo tako potvrđuju i reči oca Tihona. Po njemu je zapadni duh rezultat sjedinjenja grabeži i genijalnog naučnog i ekonomskog stvaranja. Da li je to dobro ili ne, drugo je pitanje, kaže on. Dakle kvalifikacija Zapada, iako kroz film može da se nazire (kroz poruku: „Budimo oprezni – Zapad nije onakav kakav se predstavlja“), nije nešto čemu se pridaje ključni značaj za propast imperije. Najbitnija pouka filma, koja će biti posebno apostrofirana na tribini, jeste ta da je do poraza i do katastrofa dolazilo kada je došlo do napuštanja vekovnih životnih iskustava koji svoj izvor imaju u pravoslavnoj tradiciji, baš kao što je slučaj sa Vizantijom. Ovo vizantijsku pouku (kroz film) oca Tihona čini još ubedljivijom i aktuelnijom. To je njegovo najsnažnije upozorenje. Vratimo se istorijskim narodnim izvorima koji su garant nacionalnog zdravlja i prosperiteta, kako u duhovnom, tako i u materijalnom smislu. Inspirisan ljubavlju prema Vizantiji, kakvu verovatno samo Rusi imaju, film je jedan od retkih projekata sa pravoslavnom edukativnom komponentom, u moru literature i kinematografije prožete stranim ideološkim duhom i tuđinskim uticajima. U pokušaju prikaza i objašnjenja filma, na tribini će biti citirani delovi izlaganja arhimandrita Tihona, kako bi se prisutnima približio sam stil pripovedanja i model razmišljanja ovog ruskog monaha na temu Vizantije, njene egzistencije, propadanja i uzroka kraha carstva Romeja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.