У недељу, 3. јула 2022. у Амфитеатру Архива Војводине са почетком у 20 сати уприличена је промоција књигe поезије „Врт” аутора Драганa Марковића у издању Православне речи из Новог Сада. Модератор промоције била је Сања Демировић.
О књизи су говорили: проф. Кристина Павловић Рајић, песникиња, Спиридон Булатовић, новинар, Милош Зубац, песник и кантаутор као и аутор који је казивао своје стихове.
„Врт” је књига песама Драгана Марковића у којој су на скоро 300 страна пробране песме из двадесетак претходних песничких збирки. Драган Марковић је песник средње генерације (рођен је 8. августа 1978. у Лозници, живи у Костајнику, општина Крупањ) чије су песме превођене и објављиване у многим часописима у Србији (Књижевне новине, Повеља, Сент, Исток, Српска вила, Траг, Буктиња, Фокализатор, Акт…) и ван граница наше земље. Написао је и неколико драмских текстова, од којих му је на немачки преведена и објављена драма „Ред”. Године 2020. године је добио Награду из Фонда Задужбине Бранко Ћопић при САНУ. Пише и за децу. Двадесет кратких дечјих прича му је драматизовано и објављено на Радио Београду.
Песникиња Кристина Павловић Рајић скренула је пажњу на игру речи коју аутор обилато користи и звуковно и смислено. Честе теме су му страдање, смрт или свет окружен страдалништвом. Упечатљив је мотив песника и стваралаштва у Драгановој поезији а нарочито његов, просто изнова створен језик, успут препун неологизама, архаизама, жаргона па и вулгаризама. Марковић у својим стиховима користи алитерације, поигравање римом, асонанце, оксиморон и разна стилистичка средства. Има чак и ненаписану песму која је сва стала у наслов, што само говори о каквом се вештом језичком мајстору ради.
Спиридон Булатовић, новинар глобалног хришћанског радија „Светигора” истиче да књига садржи тридесет рецензија еминентих песника и књижевних критичара (савременика) написаних за Драганове песме и књиге из претходног периода, и то поређане по азбучнику од А до Ш. Такође истиче да Марковић инспирацију за песме налази свуда, у бубама, птицама, зверчицама, псима луталицама. Дивљење према Марковићевим песничким бравурама и метафорама, г. Булатовић је истакао кроз мноштво стиховних примера.
Песмама отпеваним уз гитару на стихове песника, вече је украсио Милош Зубац.
Доносимо читаоцима једну песму из збирке „Врт”:
ПОМИЛОВАТИ
Драган Марковић
Помиловати умирућег штенца
усахлим дланом, у облак у цвет ћу,
штенци су жедна анђеоска ђеца
која с јесени топлу кишу кевћу.
Сакрио си се у шипражје, псићу,
да не реметиш чистац својим болом,
вечери ове тихо одјездићу,
склупчан под месечевим ореолом.
Одолели смо грмљавини и жези,
ни да устанем, ни да тврдо заспим,
на моје груди бомбардне прилези
и умири се потпуно и сасвим.
Текст и фото: В. Раонић;