У ХРАМУ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ЈЕРУСАЛИМУ

У ХРАМУ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ЈЕРУСАЛИМУ

Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму главно је место ходочашћа хришћана целог света, нарочито пред Васкрс и Божић. Иако кажу да је подигнут на брду Голгота, из хришћанске четврти Јерусалима, до храма се стиже најпре силаском низ једну улицу до трга (порте) на којем током дана дежурају униформисани војници, па још неколико степеника ниже до самих врата. Након ступања у овај већи храм, поклоници се спуштају на плочу Христовох миропомазања изнад које сијају масивна кандила. Плоча мироточи а на њу спуштате све што сте понели са собом, или пак купили од свећа и сувенира. Утисак је јак, јер многи око вас уздишу или јецају. И сами будете под утиском, велико је узбуђење самим тим што сте овде стигли.

Унутар храма се налази мања црква – Црква Гроба Господњег и двадесетак разних капела и олтара, православних, католичких, коптских, фрањевачких и јерменских. Узвишење Голгота је под истим окриљем, одмах десно од уласка у Храм. До Голготе води двадесетак степеница. (Писац ових редова пред степеништем Голготе подигла је папирић са пода мислећи да је нешто испало из џепа. То је била мала карта Косова и Метохије, српске Голготе, а надамо се и Васкрсења). Ту су православни и католички олтар, а на Литургији смо овде били управо петком ноћу.

Недалеко одавде види се и место где је био пободен крст на ком је Исус распет а кад се спустите један ниво, долази се место проналаска Часног крста. Већи део овог крста чува се у ризници, где и велики број моштију светаца. У ризницу смо имали прилике да уђемо након литургије, која се недељом током ноћи одржава пред Христовим гробом. Делови Часног крста налазе се и на Хиландару и неким другим местима.

Златна купола која доминира панорамом старог града Јерусалима, заправо је купола џамије. Смештена нешто ниже, Црква Васкрсења Христовог не делује споља тако импозантно. Међутим, унутра схватите да јесте велика, најпре тим што под куполом има мању цркву, ту су и огромне скеле јер се нешто увек дограђује и сређује.

За поклоњење Христовом гробу стаје се у ред око цркве и стрпљиво помера, некад и сатима. У време великих гужви, деси се да, нпр. за 10 дана боравка, не успете ни једном стићи до Гроба. Уколико пак стигнете, улаз је мало нижи те се мора сагнути глава. У првом делу има само камен Кувуклију. У другом делу (олтару) је Христов гроб. За улаз се морате сагнути а унутра могу да бораве свега 3–4 особе. Време које проведете клечећи крај плоче је кратко јер вас Чувари Христовог гроба пожурују како би и други стигли на ред.

У углу већег храма је продавница где купујете свеће у пакету од 33 ком, запалите тај свежањ те одмах угасите. Носите га кући да свеће поделите пријатељима за здравље. Храм Васкрсења Христовог већ вековима се затвара на исти начин, уз мали ритуал који сви стрпљиво чекају и снимају, а затим се празни и трг пред црквом.

На Велики петак хришћани имају литију Улицом бола (Виа долороса) са означених 14 станица Христовог страдања, с тим да се последња четири места (станице) налазе у самом храму. Православни на Велику суботу се моле за чудо Благодатног огња, који је ове, 2020. дочекан без верника због епидемије вируса корона. Кажу да том приликом Христ силази на земљу и 40 дана је међу нама, до Вазнесења.

Част да предводи Лутургију на Васкрс поводом две хиљаде година хришћанства, припала је настаријем православном патријарху – патријарху српском Павлу. Литургија је одржана на српском језику а они који су тада присуствовали тврде да су имали осећај да им светитељ служи. Наравно, патријарх српски Павле том приликом није одсео у луксузном хотелу, него у конаку једног манастира недалеко од Јерусалима.

Свима који нису, желим да оду на Христов гроб јер је то успомена за цео живот. Они који су тамо били једном или више пута, верујем да у мислима ходају светим местима у ове дане Христовог страдања и васкрсења. Нека васкрсне и све оно добро у нама – Мир Божји, Христос воскресе! 

 

За Војвођанске, текст и фото: В. Раонић;