
Како описати сву тугу и чемер који је протеран Српски народ доживео? Навео бих речи једне од говорница: „Парано је небо, горела је земља, крв је текла из колона по асфалту, остављајући трајни запис о једном протераном народу са своје земље. Плакали су јасеновачки остаци за своја 283 побијена потомка, било је ту жена, деце, нејачи“.
Никако не смемо заборавити невине жртве овог срамног усташког масакра!
Вејчнaја памјат!