Када неко успе да пронађе област у којој може да споји радозналост, упорност и љубав према науци, тада рад престаје да буде обавеза и постаје начин живота. Такав је и пример младог истраживача Андора Кермеција из Куле који данас ради у ЕЛИ-АЛПС истраживачком центру у Сегедину.Још у гимназијским данима показивао је изузетно интересовање за математику и физику. Његови наставници су приметили да поседује способност да дубоко разуме појаве и процесе и подстицали су га да се бави науком. После средње школе уписао је студије на Природно-математичком факултету у Сегедину, где је касније одбранио и докторску дисертацију.У оквиру докторског рада бавио се ласерским процесима, пре свега форнажом и заваривањем помоћу ласерске технологије. Циљ му је био да математичким моделима и симулацијама опише понашање материјала при излагању ласерским зрацима. Током тих година научио је колико је истраживачки рад дуготрајан и непредвидив – често се резултат не види одмах, већ тек после бројних покушаја и грешака.Данас ради у лабораторији где се испитују ултракратки ласерски импулси. Таква светлост омогућава научницима да прате кретање електрона унутар атома, што отвара нове могућности у физици, хемији, па чак и медицини.Андор каже да је најлепши део науке то што увек постоји нешто ново да се открије. „Мозак никада не престаје да ради. Чак и кад легнем да спавам, често ми се у глави јави нова идеја коју морам да запишем“, каже он.Иако истраживачки посао захтева велику концентрацију, стрпљење и способност да се носи с неизвесношћу, за њега је наука и пут самоспознаје. „Када радиш у лабораторији, мораш да упознаш не само природу, него и самог себе – колико си упоран, колико си спреман да учиш из неуспеха“, додаје.У слободно време труди се да остане повезан са родним местом – Кулом. Често долази кући да посети породицу и пријатеље, јер, како каже, „ту су корени, ту је све почело“.На питање да ли би се једног дана вратио да ради у Србији, одговара да не искључује ту могућност: „Важно ми је да знање које стичем овде једног дана буде корисно и за заједницу из које потичем“.Извор: Општина Кула