Велико интересовање за трибину о Мустафи Голубићу

Велико интересовање за трибину о Мустафи Голубићу

У историји српског етноса, подсетио је Карановић на почетку предавања, постојале су личности чије би делатности могле да се припишу улогама достојним знаменитих антихероја у различитим античким драмама. Мустафа Голубић(1889- 1941)је био члан тајне официрске организације Црна рука, југословенски комуниста, а веровало се да је био и совјетски обавештајац.

фото: КЦНС

У младости је био припадник револуционарне организације Млада Босна и добровољац српске Војске у Првом светском рату. Заједно са „старим црнорукцима“ радио је на преврату од 27. марта 1941. и потоњем совјетско-југословенском споразуму. По избијању Другог светског рата Немци су га ухапсили и убили у Београду. Насупрот популарном веровању, испоставило се да  никада није био совјетски официр.

– Под утицајем „масовних медија“ и феномена „телевизијске уметности“, као и популарне књижевности, у наведеном смислу, а нарочито последњих дана, посебно се издваја име чувеног „црнорукашког“ активисте и потоњег агента совјетских „тајних“ безбедносно-обавештајних служби – Мустафе „Мујка“ Голубића – рекао је Карановић истакавши да су многи детаљи његове биографије умногоме спорне, на тренутке и невероватне.

Ни седам и по деценија после смрти Голубића не престаје изузетно интересовање академских кругова, књижевне и уметничке заједнице, као и најширих слојева српске, балканске, па и светске јавности за живот овог, по многима хазардерског јунака и антијунака савремене планетарне политичке збиље у којој је оставио великог трага.

Са друге стане, опште је познато да биографија Мустафе Голубића садржи веома мало примера и појединости афирмативне улоге у развоју друштава којима је у различитим периодима свог живота припадао.

– Такође, морамо да истакнемо да осим исказаног истинског прегалаштва, напоре и јунаштва оствареног у ослободилачким ратовима Србије 1912/1913. године, као и у Првом светском рату, Мустафа Голубић није имао запажено реализованих делатничких резултата у јавном (научно-просветном, културном, политичком и уопште националном), друштвеном животу српског етничког колективитета – објаснио је аутор трибине.

Зато се намеће  питање због чега је приказ његове личности и различитих активности у тој мери значајан да своју помну и неподељену пажњу и данас, толико деценија од Голубићеве смрти, обраћамо на цртице из несвакидашњег живота наведеног јунака и антијунака наше и светске прошлости? Односно, да ли и на који начин приказ поменутог живота доприноси развоју културе у нашем друштву?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.