Аутор: Проф. др Борис Стојковски
Српско-мађарски односи трају више од једног миленијума и могу се пратити малтене од раног средњег века, односно од доласка Мађара у Панонску низију 895-896. године, када су постали суседи са бројним словенским племенима и раним словенским државама, међу којима су били и Срби и њихове државе на Балканском полуострву. Од тада па све до савременог доба ти односи били су веома интензивни и доживљавали небројене успоне и падове. Наравно, као и свугде, највише се пажње у тим историјским дешавањима поклања новијој прошлости и крвавим ратним сукобима.
Због свега наведеног, затим због релативне хронолошке близине тих догађаја, као и због неспорне чињенице да још увек има потомака и живих сведока догађаја из Другог светског рата, идеја о помирењу Срба и Мађара била је везана управо за један симболички потез везан за жртве из овог периода. У питању је догађај који је био апсолутна прекретница у односима две државе, па и два народа, и створио један савез који веома добро функционише и опстаје пуних дванаест година. Наиме, у Чуругу 26. јуна 2013. године, тадашњи председници Србије и Мађарске, Томислав Николић и Јанош Адер, заједно су одали пошту невино страдалим српским и мађарским жртвама током Другог светског рата. Дакле, пошта је одата и невиним чурушким жртвама крваве окупаторске Рације из 1942. године, али и страшног партизанског осветничког похода 1944. и 1945. године када је недужно мађарско становништво побијено или протерано из самог Чуруга. Затварањем овог историјског поглавља могло се прећи на конкретне аспекте унапређивања политичких, али и најбитнијих економских и привредних веза Србије и Мађарске.
Од 2012. године, па све до данас, два човека су мотори-покретачи, и представљају својеврсни
spiritus movens идеје не само о тзв.
историјском помирењу два народа
(фраза која има одређене недостатке, али је довољно сликовита), већ су и људи који су свесни да савез Србије и Мађарске доноси много њиховим народима и државама. У питању су свакако председник Републике Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан. Њихову политику следе и њихови најзначајнији сарадници који су својим примерима такође показали подршку овој иницијативи. Са српске стране је то несумњиво Милош Вучевић, који је и као градоначелник Новог Сада, министар одбране, те председник Владе Србије показао врло позитиван однос према Мађарској, Мађарима и српско-мађарским везама, док је са друге стране личност Петера Сијарта, мађарског министра спољних послова и спољне трговине, кључна. Овом приликом настојаћемо да прикажемо ствари нешто више из мађарске перспективе, али са акцентом на однос Виктора Орбана према Србима уопште и држави Србији. Одмах на почетку треба неизоставно подвући да премијер Орбан представља конзервативног десно оријентисаног политичара и у најбољем смислу те речи мађарског родољуба и националисту. То значи да су њему на првом месту интереси државе Мађарске на чијем кормилу је први пут био 1998. године и остао све до 2002. године, да би од 2010. до данас наново био председник Владе Мађарске.
Захваљујући остваривању блиских, пријатељских односа са председником Србије Александром Вучићем, двојица државника дала су замах општем јачању и побољшању односа две државе. Врхунац сарадње збио се када је у Будимпешти септембра 2021. године дошло и до потписивања Споразума о срдачним односима и стратешком партнерству Србије и Мађарске. На Палићу је 20. јуна 2023. године одржана Прва седница Стратешког савета за сарадњу Републике Србије и Мађарске. Њој је присуствовао највиши државни врх обе земље, председник Србије Александар Вучић, ондашња председница Мађарске Каталин Новак и премијери Србије и Мађарске – Ана Брнабић и за ову прилику кључна личност Виктор Орбан. На овом догађају још једном је јасно потврђено стратешко опредељење за још веће јачање савезништва и сарадње двају земаља у свим сферама, пре свих економској, политичкој, друштвеној, културној и сфери јавног живота уопште. Од велике важности је сарадња и око питања инфраструктуре, а све у циљу још бољег живота грађана обе земље. Током овог сусрета дошло је и до значајног састанка између министара одбране Србије и Мађарске, Милоша Вучевића и Криштофа Салаија Бобровницког. Два министра су потписала и Споразум о стратешкој сарадњи у области одбране, што је још једно поље на коме се ови односи развијају.
Но, погледајмо само неколико значајних аспеката где Мађарска, пре свега на спољнополитичком плану, даје подршку Србији. Мађарска сваки пут недвосмислено на свим састанцима европских тела, односно институција Европске уније у Бриселу, Стразбуру или другде по Унији јасно каже да Србија треба што пре да постане пуноправна чланица ЕУ и при том без задршке даје
зелена светла за отварање приступних поглавља, тј. кластера у даљем приступном процесу Србије Европској унији. Треба рећи да Мађарска предвођена Виктором Орбаном увек јасно и недвосмислено стоји као подршка по питању проширења Европске Уније, не само уласком Србије, већ и других земаља Западног Балкана. Наиме, како сам премијер Орбан често истиче, овај регион је суседни Мађарској и за ову државу је од круцијалног значаја стабилност овог простора. У том контексту треба посматрати и његова бројна настојања да се Србији и Републици Српској да јак ветар у леђа и подршка где год је то могуће.
За Србију је од суштинског значаја још увек нерешено и горуће питање наше јужне покрајине Косова и Метохије. Мађарска је била 2008. године међу првим државама која је признала нелегалну и једнострано проглашену независност јужне српске покрајине Косово и Метохија. Власт која је до 2012. године била на челу Србије није схватала колико су значајни добросуседски односи са Мађарском, нити је полагала много пажње у то колико би поправљање ових дуго нарушаваних односа било благотворно за цео регион, али и Европу. Донедавно је Мађарска била јужна граница Шенгена, што само по себи показује значај који би српско-мађарске везе требало да имају. Историјске околности нису ишле на руку ономе што данас називамо добросуседским односима. Због тога је било неопходно много храбрости и политичке визије да се од 2012. године крене у једно систематско поправљање ситуације и да се ови односи, модерним речником речено,
ресетују. Примера у међународним односима има заиста много, чак и међу земљама које су много крвавије ратовале и чије су међусобице биле много дубље и комплексније. Због свега тога, 2013. година представља стварну прекретницу у односима двају земаља. Виктор Орбан је ту одиграо кључну улогу. Упркос чињеници да је Мађарска 2008. године учинила тај потез и признала Косово и Метохију, гласање против уласка ове територије под провизорном управом у Савет Европе један је од најзначајнијих потеза Мађарске у односу према Србији. И мађарски војници КФОР-а чине много у заштити Срба на Косову и Метохији, а куриозитет је да је контигент који тамо тренутно борави имао и предавања из историје овог простора и значаја Косова и Метохије за српску културу.
У случају овог јако комплексног питања Косова и Метохије постоји суштински велико неслагање, али је оно ипак прожето и разумевањем. Виктор Орбан разуме важност Косова и Метохије за Србе и стога, упркос неким потезима који из српске перспективе изгледају врло проблематично, ипак можемо рећи да постоји једна умеренија политика и амбивалентан однос према косовскометохијској ситуацији. Упркос томе, влада Виктора Орбана је на још много терена показала да је уз Србију и цео српски народ када је најнеопходније. Мађарска је својим јасним и недвосмисленим противљењем да се Срби и Србија окриве за непостојећи геноцид у Сребреници и да се српском народу стави жиг геноцидног народа, такође показала да стоји на страни Србије и српског народа. Име Мађарске, као и других земаља које су у Генералној скупштини Уједињених нација биле против или уздржане по питању срамне резолуције о тзв. геноциду у Сребреници, биће записано златним словима у историји. Захвалност иде лично Виктору Орбану за то. Управо на фону ових јако битних гласова Мађарске, постоји нада да се то настави и у будућности, односно да ће управо Мађарска, уз несумњиви ауторитет премијера Виктора Орбана, пружати и даље пуну подршку српској борби за истину и правду.
Поред Србије, Мађарска је земља која има велико разумевање и за положај Републике Српске, а председник Српске Милорад Додик такође има веома блиске односе са мађарским премијером Виктором Орбаном. Штавише, управо је премијер Орбан прошле 2024. године одликован Орденом Републике Српске на ленти због унапређења свеукупних односа, али и због борбе за очување традиционалних породичних вредности. Одликовање је мађарском премијеру уручено поводом Дана Републике Српске 9. јануара, а формално предато априла 2024. године. Свега неколико месеци касније, поводом Светог Стефана, мађарског националног празника који се обележава 20. августа, на предлог премијера Виктора Орбана, председник Мађарске Тамаш Шуљок одликовао је председника Србије Александра Вучића. Српском шефу државе у заслуге се убраја не само развој свеукупних односа Србије и Мађарске већ и
историјско помирење два народа.
Вратимо се на тренутак поново у Републику Српску. За премијера Виктора Орбана и његовог најближег сарадника и још једног пријатеља Србије Петера Сијарта, Милорад Додик је председник Републике Српске. Званична Будимпешта не признаје одлуке које су донете у Босни и Херцеговини о смени председника Додика. Штавише, може се пратити врло јасна симфонија у односима Будимпеште, Београда и Бањалуке а у вези са овим немилим догађајима. Виктор Орбан, дакле, када сагледамо све ово напред речено, јесте политичар који се много више залаже за стабилност региона и читавог Балкана и Југоисточне Европе него многи домицилни, односно локални политичари, како у Загребу, Сарајеву, Подгорици или Приштини, тако нажалост и у Београду и Бањалуци.
Осим Републике Српске са којом је заиста сарадња на изузетно високом нивоу, вреди напоменути један веома интересантан случај везан за однос мађарске владе према Србима у Хрватској. Наиме, у насељу Лужац недалеко од Вуковара управо је мађарска влада, посредовањем српског представника у парламенту Љубомира Алексова, финансирала постављање крста као спомен на оптанте који су населили Лужац након Првог светског рата. Будући да су постојали проблеми на релацији са локалним властима у граду које нису допуштале подизање овог спомен-крста, интервенцијом управо Мађарске Срби су добили крст који је и освештан крајем 2024. године. Овај податак добија још више на значају ако знамо да је Мађарска земља која традиционално има пријатељске и блиске односе и са Хрватском.
Да је Орбан пријатељ Србије и Срба, ма где они живели, сведочи и значајна подршка Србима у Мађарској, његовој домовини и земљи за коју се грчевито бори. Срби се убрајају у аутохтоне мањине (народности) у Мађарској. Национално буђење Срба и других словенских народа Монархије довело је до стварања модерних институција, управо везаних за Србе на тлу данашње Мађарске. Најпре, поменимо Матицу српску основану у Пешти 1826. године, са задатком да буде прва књижевна, културна и уопште национална установа у Срба. Српски племић Сава Текелија завештао је своје велелепно здање – Текелијанум, у самом срцу Пеште, за школовање младих Срба. Данас је у делу ове зграде ђачки дом
Српског образовног центра Никола Тесла у Будимпешти. Иначе, сам Тесла, међу многим великим Србима, био је и питомац Текелијанума који је егзистирао све док мађарске комунистичке власти нису ову зграду одузеле српској цркви. Још пре Матице, 1812. године, Јоаким Вујић из Баје у Пешти је учествовао у припремама за играње представе Иштвана Балога „Црни Ђорђе“ или „Заузеће Београда од Турака“ која је била изведена на мађарском језику са српским песмама и која је дочекана овацијама. Тако је утемељено српско позориште, а Вујић је после у Крагујевцу основао и Књажевско-српски театар. И прве српске новине штампане су баш у Пешти. Будући да је национално и патриотски оријентисана власт Виктора Орбана свесна очувања националног идентитета и значаја Мађарске за српску културу и историју, невелика али значајна српска заједница у Мађарској, у влади Виктора Орбана има поузданог сарадника. Српске установе у Мађарској добијају значајну подршку државе Мађарске, а аутор ових редова је лично томе више пута сведочио на разним манифестацијама које српска заједница у Мађарској организује. Додајмо и то да Епархија будимска Српске православне цркве добија значајну подршку од Мађарске како за обнову храмова, чак и у местима где Срба више ни нема, тако и за бројне иницијативе, манифестације и активности.
На крају, треба рећи да је Виктор Орбан човек који симболизује пријатељство према Србима у Србији, Републици Српској, Хрватској, као и својим грађанима српског порекла и српске народности, а који генерацијама живе у Мађарској. Осим тога, овај вешт политичар и бранилац хришћанских и конзервативних вредности, далековиди је бранилац стабилности и поретка суверених и независних држава које међусобно могу да се подржавају и испомажу. Он јесте неко коме је интерес његове земље и народа на првом месту, што је природно и логично, али у исто време је и човек који је свестан колико српско-мађарска кичма може бити јака и значајна за регионалну стабилност и стабилност целе Европе која пролази кроз огромну кризу.
Related
