Miroslav Kovačević, vlasnik vinarije Kovačević, za portal vino.rs kaže da planira da potpuno pređe na organsku proizvodnju vina. – Ove godine sertifikovaćemo sve vinograde u rodu kao i novozasađene vinograde, što smo i prošle godine radili ali samo na dva hektara šardonea, gde smo u teškoj vinogradarskoj godini sačuvali lozu bez sistemika i botricida, isključivo sa kontaktnim sredstvima. Na kraju smo dobili izuzetno zdravo i kvalitetno grozđe.Kovačević navodi da ga je na to navelo to što je ponovo počeo da živi u prirodi. – Rođen sam na selu, a sada sam se s porodicom i preselio u kuću na Fruškoj gori. Jednostavno, razmišljam o tome kako su moji dedovi radili. To se tada nije zvalo organska proizvodnja, ali je u suštini bilo baš to, jer drugačija i nije postojala.On navodi da za razliku od organske, u konvencionalnoj proizvodnji ishrana biljaka se odvija putem mineralnih ili veštačkih đubriva, od kojih ona postaje zavisna i onog momenta kada prestaneš da joj daješ, ne ume da se snađe. Kroz organski pristup, kaže on, dovodiš biljku do stanja da bude otpornija, da jača imuni sitem kako bi se sama izborila sa raznim patogenima.– U konvencionalnoj proizvodnji je obrnuta priča. Da ne pominjem to što se konvencionalnom proizvodnjom i upotrebom herbicida uništava mikrobiologija kao i struktura zemljišta. Ali, ovde pojedini ljudi gledaju na organsku proizvodnju sa strahom, drugi iz ugla marketinga, a neki od mojih kolega vinara su mi čak govorili da je to nemoguće sprovesti na Fruškoj gori.Kovačević kaže da je pristup organskoj proizvodnji je vraćanje prirodi, tradiciji, humaniji odnos prema zemlji i prirodi.– Imaćemo vina koja neće oblikovati kvasac koji upotrebljavamo, već vina teroara, mikrolokacije… Razlikovaće se vino koje se proizvede od grožđa iz Iriga zbog različite ekspozicije terena, mikrolokacije, strukture zemljišta, od onoga koje se proizvodi u Grabovu, iako je to sve Fruška gora. Imaćemo drugačiji tip vina.– Biće drugačija filozofija, stil vina će se donekle promeniti. U stvari, sva vina iz R i S linije koja se dobijaju od belog grožđa radiće se tradicionalnom dužom maceracijom i odležavaće delom u malim baricima a delom u velikim bačvama. Različit pristup za različite stilove vina. Ornaž će takođe biti drugi tip vina, fermentacije sa pokožicom i duge maceracije, dok kod crvenih vina od 2014. godine S i R liniju, crnu i belu etiketu, radimo kompletno tradicionalno: duge maceracije bez kvasaca, sa minimum sulfita koji koristimo samo pri flaširanju bez ikakvih dodataka.U Srbiji organski sertifikat, imaju samo vinarije Plavinci i Imperator, ali se sve češće uvodi u upotrebu izraz prirodna vina…– Koliko znam to zaista jesu jedine vinarije kod nas s organskim sertifikatom. Što se nas tiče, mi ove godine ulazimo u sertifikaciju dela vinograda, a plan je da svi naši vinogradi vremenom budu sertifikovani. Prednost Srbije, posebno ovog dela Fruške gore je što nismo intenzivno razvili poljoprivredu, tako da je zemljište kod nas u boljem stanju nego u većini država na Zapadu. Tu gde mi sada sadimo vinograde, to su parcele koje nisu obrađivane zadnjih deset godina, već su isključivo korišćene za ispašu stoke. Zemljište je praktično već spremno za organsku proizvodnju s obzirom da u bližoj okolini nema nikakvih većih zagađivača, a pri tom se nalazi u prvoj zoni Nacionalnog parka Fruška gora.– Zato verujem da će već za godinu dana u Srbiji biti još desetak novih vinarija koje će krenuti u organsku proizvodnju. I drago mi je što smo pioniri u tome, kako u proizvodnji oranž, tako i u proizvodnji organskih vina, a nadam se i biodinamike.Sagovornik Vino.rs navodi da već dve godine radi vina koja su dobijena od organski proizvedenog grožđa od strane instituta u Sremskim Karlovcima. U pitanju je novostvorena sorta sa Fruške gore morava iz berbi 2017. i 2018. godine.– Imamo i šardone koji smo prošle godine radili sa dva organski tretirana hektara vinograda i to će biti selekcija šardonea, ali opet nećemo staviti oznaku organski jer nismo još sertifikovani.U planu je kako navodi i prelazak na biodinamički način proizvodnje.– Veliki deo vinograda počećemo već ove godine da tretiramo biodinamičkim preparatima. Formalno, biodinamički sertifikat može da se dobije tek nakon što se dobije organski, tako da će to potrajati, ali meni ne treba sertifikat da bih počeo to da primenjujem. Mi to radimo zato što je to najbolje za naše zemljište i naše vino. Dakle, neformalno počinjemo s biodinamikom ove godine, a formalno kada obezbedimo sertifikate. Krenućemo na pojedinim parcelama ove godine s preparatima koji se koriste u biodinamici: stajnjak od krava u kravljim rogovima, matičnjak, hrastova kora, kopriva, kamilica, hajdučka trava, pa do svih organskih otpadaka koje ćemo sakupljati i time đubriti zemlju. Koristićemo i planinski kristal, usitnjen poput brašna, koji se aplicira na lozu dva puta godišnje i za koji je naučno dokazano da čak desetostruko uvećava sposobnost lista za fotosintezu.Budući da je u potpunosti okrenut ka prirodi, Kovačević navodi da će svakako da pratiti kalendar i određivati radove naspram njega koliko to vremenski uslovi budu dozvoljavali. Uzimajući u obzir da su naši stari pratili kretanje meseca i po njemu određivali poslove u podrumu, na primer kada se pretače vino, dolazimo do zaključka da biodinamika i nije nešto novo nego se vraćamo starim, iskonskim stvarima, zaključuje Kovačević.Izvor: vino.rs
