O prednostima gajenja uljane repice, uljarice čije se površine povećavaju u Srbiji iz godine u godinu i sada iznose oko 40.000 hektara, naročito u sušnim godinama kao ova kada je većina useva podbacila, i temeljima za dobar prinos koji se postavljaju u jesen za „Vojvođanske vesti“ u svom tekstu iznosi najvažnija saznanja dr Ana Marjanović Jeromela, stručni savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Pored relativno visoke i stabilne cene poslednjih godina, a što je verovatno i presudni faktor u odluci proizvođača da na svojim njivama zaseju uljanu repicu, uljana repica ima još niz osobina koje potenciraju njenu proizvodnju – koristi bolje zimsku vlagu od drugih biljaka i dospeva za žetvu pre toplotnih udara. To je biljka koja na tržištu ima stabilnu cenu, kupce i što je najvažnije, donosi prvi novac ratarima u proizvodnoj godini.
polje uljane repice
“Uljana repica je najvažniji izvor biljnog ulja u Evropi, druga po značaju u svetskim razmerama, sa proizvodnjom na preko 35 miliona hektara. Uljana repica se ne koristi više samo u proizvodnji ulja i za ishranu domaćih životinja, već je postala jedna od najznačajnih industrijskih biljnih vrsta za proizvodnju biodizela. Trend porasta površine pod kojom se uljana repica gaji u prošloj vegetacionoj sezoni proširio se sa zemalja Evropske unije i na Srbiju. Jedan od razloga ovom povećanju i povećanoj potražnji za ovom uljanom biljnom vrstom, leži i u značajnom pomaku u istraživanju uljane repice, a samim tim i proširenju sortimenta i unapređenju tehnologije gajenja uljane repice. Uljana repica završava vegetaciju pre letnje suše i izbegava jake toplotne udare, koji se dešavaju u letnjem periodu. Setva se obavlja u vremenskom periodu kada u polju ima malo radova – berba kukuruza, vađenje šećerne repe – što omogućava rentabilnije korišćenje resursa poljoprivrednih gazdinstava. Rano skidanje useva omogućuje dobru pripremu zemljišta za naredne useve ili postrnu setvu nekih ratarsko – povrtarskih biljaka. Pored meda, za pčelare je uljana repica interesantna i kao prva paša. zbog velike količine polena neophodnog za do ubrzano razmnožavanje i jačanja društava. Postoje i brojne druge prednosti gajenja uljane repice.
medonosna biljka
U oplemenjivačkim programima su stvorene sorte sa još nižim sadržajem eruka kiseline (do 2%), niskim sadržajem glukozinolata (do 25 mikromola/g) i genetskim potencijalom za prinos semena od preko 5 tona po hektaru. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je stvoreno više sorti i jedan hibrid ozime uljane repice koje se odlikuju visokim sadržajem ulja (45-50%) i proteina (25-28%). Sve sorte sadrže eruka kiselinu do 2% i glukozinolate ispod 25 mikromola, te stoga ulje može da se koristi za ishranu ljudi, a pogače (sačma) za ishranu životinja. Prvi domaći hibrid NS Ras od ove godine se nalazi u prodaji. U ogledima na većem broju lokaliteta u potpunosti je opravdao očekivanja svojih stvaraoca. Visok prinos semena i ulja preporučuju ovaj hibrid kao deo setvene strukture za dobre proizvođače uljane repice. U uslovima oštre zime, sa malo padavina kakva je bila 2016/17, dobro je prezimeo, vrlo brzo se regenersao u proleće i krenuo u porast stabla. U našim agroekološkim usevima, gde se u vreme žetve smenjuju ekstremno visoke temperature sa kišnim danima, često praćene olujnim vetrovima, izuzetna otpornost na otvaranje ljuske i osipanje semena je doprinela ostvarenju genetskog potencijala za visok prinos kod ovog hibrida. Edukacijom proizvođača i poboljšanjem sortimenta, tehnologije i mehanizacije, realno je očekivati dalje povećanje površina pod uljanom repicom u Srbiji.”
Priredila – M.Pudar
