Високе температуре у Србији неће значајно оштетити кукуруз и очекује се род сличан рекордним годинама, од око осам тона по хектару, оценили су стручњаци за пољопривреду.
Директор удружења “Жита Србије” Вукосав Саковић рекао је за Бету да је кукурузом засејано 970.000 хектара и да се очекује укупан род од око 7,8 милиона тона.
“Кукуруз је у фази воштаног зрења, јер су ове године претежно засејане ране сорте, па му високе температуре неће сметати, осим мањих подручја где није падала киша и где је земља песковита”, рекао је Саковић.
Берба кукуруза би према његовој процени могла да почне средином септембра.
Рекордан принос кукуруза, у просеку од осам тона по хектару, како је казао, остварен је 2016. и 2018. године и ова година би по приносу могла бити слична.
Саковић је рекао да би вишак кукуруза за извоз ове године могао да износи око три милиона тона.
Према речима стручњака за пољопривреду Милана Пространа у прогнози рода треба бити обазрив све док се кукуруз не смести у амбаре.
“Од суше која је захватила мања подручја неће бити веће штете, али ризици увек постоје док се род не скине са њива јер је крајем јула 1986. године, када се очекивао рекордан принос од око 12 милиона тона олујни ветар оштетио око 30 одсто рода”, рекао је Простран.
Додао је да род кукуруза има удео од 15 до 20 одсто у укупној пољопривредној производњи и да ће се углавном извести као сировина јер прерађивачка индустрија није оживела, а ни сточарство се није превише развило да би се та житарица користила за исхрану стоке и производњу финалних производа.
Председник Управног одбора Удружења пољопривредника Панчевачки ратари Јован Негован рекао је да је значајне површине под кукурузом у панчевачком атару оштетио град.
“На тим њивама ће род бити слаб, а на осталим, не рекордан, али добар мада се још не зна јер је до брања више од месец дана, а сорте кукуруза које касније зру су још у млечној фази”, рекао је Негован.
Додао је да је сваку кишу од пролећа пратило невреме и да ризици постоје све до брања.
Извор: Бета