VITEZOVI “LAKE MALE” – (takmičarska selekcija) Pozor! Pozorje! – piše Dragoljub Selaković

VITEZOVI “LAKE MALE” – (takmičarska selekcija) Pozor! Pozorje! – piše Dragoljub Selaković

režija i scenografija: Andraš Urban; dramaturzi: Kornelija Goli i Tamaš Olah; kompozitor: Arpad Serda; kostimografija: Marina Sremac; asistent kostimografa: Senka Ranisavljević; koreograf: Timea Filep; asistent reditelja: Žofija Serda; produkcija: Pozorište „Deže Kostolanji“ / “Kosztolányi Dezső” Színház – Subotica

igraju: Timea Filep, Andrea Verebeš, Dina Dedović Tomić, Blanka Horvat, Gabor Mesaroš, Boris Kučov, David Buboš učesnici videosnimaka: Marta Bereš, Emeše Nađabonji, Arpad Mesaroš, Imre Elek Mikeš

foto preuzeto sa sajta Sterijinog pozorja

Posle nekoliko teških, preteških tema uz paklenu vrućinu koja je ovih dana okovala Novi Sad i scenu „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta što je prilično uticalo na psihofizičke sposobnosti i moral publike večeras smo imali mali predah sa predstavom „Vitezovi „Lake male“ , Pozorište „Deže Kostolanji“ / “Kosztolányi Dezső” Színház – Subotica, sedmoj u takmičarskoj selekciji Sterijinog pozorja. Andraš Urban je redovni učesnik poslednjih nekoliko izdanja Pozorja. Često i zasluženo nagrađivani reditelj je još jednom pokazao zašto su bez njegovih projekata skoro svi relevantni festivali skoro nezamislivi, ne samo u Srbiji već i širom regiona. Jedna od ključnih odlika velikih majstora i intelektualno nadmoćnih ljudi je duhovitost i autoironija a sa „Vitezovima Lake male“ Urban nam je to pokazao na delu. Lako je šaliti se i ismevati druge, svakom se može naći neka mana ali pravi šmekeri se prvo podsmevaju samom sebi pa kroz autoironiju otvaraju prostor za kritiku i ruganje drugima pojedinačno i kolektivno.

Urban je ovoga puta „zloupotrebio“ operetu „Laka mala“ iz 1926. godine, kompozitora Bele Zerkovca, prema libretu Lasla Silađija koja se često nalazi na repertoaru mađarskih pozorišta, (2016. godine, Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz, režija Radoslav Milenković), da autoironično demistifikuje mentalitet i način razmišljanja u aktuelnim građanskim, operetskim ili kako se često kaže bulevarskim pozorištima.

Predstava je počela sa zakašnjenjem, slučajnim ili namernim pitanje je sad?! Oznojena publika koja se konačno dokopala svojih udobnih sedišta zatiče praznu pozornicu na kojoj se dešava pobuna, glumci na čelu sa sindikalnim rukovodiocima, iz svojih redova, se izvinjava publici jer su odlučili da bojkotuju dalji rad zbog torture koju trpe od direktora koji se, ni manje ni više, zove Andraš Urban. Podražavajući prepoznatljive scene kojima smo izloženi već duže vreme u javnom životu kada se i opravdani protesti pretvaraju u ogovaranje, pijačarenje i iznošenje prljavog veša glumci idu do karakaturalnog imitiranja i preterivanja, veoma uspelo prerušavanje Borisa Kučova.

Uraban koji je ujedno i scenograf nas Artoovskim potezom, skidanjem maske sa praznog prostora uvodi u „željenu“ scenografiju prepunu banalnosti koja neodoljivo potseća na često viđane u „pravim“ operetama. Naravno da je imao apsolutnu podršku u odličnim kostimografskim rešenjima Marine Sremac i sjajnoj koreografiji koju potpisuje Timea Filep. Iz ličnog iskustva koje potiče iz nekih prethodnih života potpisnik ovih redova se prisetio sličnih situacija kada je na nesuvisle zamerke nekompetentnog okruženja da je lako baviti se „sirotinjskim“ pozorištem i „tamo nekim avangradnim, alternativnim teatrom“, namerno uradio predstavu baziranu na čistom realizmu pokušavajući da kritizerima pokaže da se i u tim vodama bolje snalazi od njih, koliko je to dovelo do nekih rezultata i izmene u načinu ponašanja istih je neki drugi par rukava.

foto preuzeto sa sajta Sterijinog pozorja

Međutim Andraš Urban ne bi bio to što jeste da kroz „pravi realizam“ ne odlazi korak dalje šegačeći se sa praznim pričama koje žuljaju razne populiste svih boja. Po oprobanom receptu prvo se sprda sa mađarizacijom „Stoga se, nakon predočavanja „slatkog mađarstva“ (isto što i slatko pravoslavlje, samo latinicom), humorna temperatura uspešno održava kroz niz kratkih parodijskih „krokija“ (sprdnja sa mitskim mađarskim junakom Lehelom)…“ (Svetislav Jovanov) da bi išao da apsurdnih konstrukcija kako savremeno erotizovano, kako ga još nazivaju „porno“ pozorište loše utiče na seksualnu potenciju i reproduktivnost vojvođanskih Mađara.

Glumački ansambl je zdušno podržao svog reditelja na čelu sa predsednikom sindikata, Gabor Mesaroš, i herojski izneo celu predstavu do poslednje kapi znoja koji se sinoć prelivao sa scene potocima sa njihovih tela zbog paklene vrućine od koje su propatili i gledaoci posmatrajući ovu furioznu igrariju. Možemo samo da zamislimo kako li je bilo njima u drugom delu predstave u kostimima i pod snažnim reflektorima koji zrače dodatnu toplotu.

Na kraju se sve završilo u karnevalskoj atmosferi dok smo u međuvremenu saznali da je do kašnjenja sa početkom predstave došlo zbog tehničkih problema sa video projektorom koji se koristi za simultani prevod, što nije uticalo na to da publika gormkim aplauzima nagradi učesnike dok je sa druge strane i imalo svoje dramaturško opravdanje u samom komadu o čemu smo pričali na početku ovog piskaranja.