Ponovno uvođenje vojnog roka u Srbiji poslednjih godina postalo je tema rasprave, ali i prepoznatljiv signal da društvo razmišlja o svojoj bezbednosti i zajedništvu. Dok jedni ističu troškove i obavezu, drugi naglašavaju prednosti koje vojni rok donosi – ne samo vojsci, već i čitavom društvu.Najpre, vojni rok jača odbrambene kapacitete države. Obučeni građani spremni da reaguju u kriznim situacijama predstavljaju dodatnu sigurnost u vremenu kada globalne pretnje postaju sve složenije. Rezerve koje se formiraju kroz redovnu obuku od suštinskog su značaja za otpornost zemlje.Pored vojne osposobljenosti, vojni rok ima i širi društveni značaj. On podstiče disciplinu, odgovornost i kolektivni duh kod mladih generacija. U doba kada se mnogo toga odvija u digitalnom prostoru, ovakva vrsta socijalizacije donosi iskustvo zajedničkog rada, poštovanja pravila i učenja kroz praksu.Služba u uniformi jača i osećaj patriotizma, ali i solidarnosti. Mladi ljudi iz različitih krajeva Srbije imaju priliku da se upoznaju, sarađuju i prevazilaze socijalne i kulturne razlike. Vojni rok tako postaje most između različitih slojeva društva, brišući granice između grada i sela, bogatih i siromašnih.Tu su i praktične koristi. Regruti stiču veštine prve pomoći, snalaženja u prirodi i rukovanja tehničkom opremom – znanja koja mogu koristiti i u civilnom životu. Fizička aktivnost i medicinski pregledi doprinose i očuvanju zdravlja mladih, dok se kroz sistematske provere otkrivaju potencijalni zdravstveni problemi.Naravno, ponovni vojni rok nosi i izazove: finansijske troškove, organizaciju i pitanje motivacije mladih. Ipak, prednosti su višeslojne – od jačanja odbrane i discipline do stvaranja društvene kohezije.Zato vojni rok ne treba posmatrati samo kao vojnu obavezu, već i kao „školu života“. Vojni rok podseća da sigurnost i zajedništvo nemaju alternativu, te da je ulaganje u ljude ujedno i ulaganje u stabilnost Srbije kao i da je čast i ponos sluziti svojoj domovini.
Foto: Shutterstock
