Да ситуација није била толико драматична, могли смо да се послужимо и са називом једне од култних ТВ драма – „Извињавамо се, много се извињавамо“.
Али као што смо напоменули, озбиљност ситуације није дозволила ни најмању могућност за погрешно тумачење. Јер дежурни душебрижници би одмах, а како другачије него злонамерно, заграјили да се спрдамо са невеселом судбином тих намучених људи.
Само из тог разлога ми смо им упутили следеће речи. Речи искреног извињења, прожете великом дозом емпатије:
„Жао нам је. Стварно нам је жао, али Србија нема излаз на море.“
Јер да нам није игром судбине, и још неких фактора, ускраћен излаз на море, ми бисмо, без размишљања, прихватили „нежељени брод“.
Брод „Акваријус“, у власништву хуманитарне агенције „SOS Mediteran“, са 629 миграната из више афричких земаља, али и Бангладеша, Пакистана и Авганистана, нико није хтео да прими.
Шаљи даље
Није хтела да га прими Италија, јер по речима новог италијанског министра унутрашњих послова Салвинија: „Италија неће наставити да буде избеглички камп“.
Италија је затражила да „непожељни брод“ прими Малта.
Малта је одбацила позив, истичући да она нема никакве везе са спасилачком операцијом.
И ко зна која земља би још одбила да прими „Акваријус“ да, мало по наговору Европске комисије и Агенције УН за избеглице, а мало више, наравно, по наговору савести, Шпанија није решила да дозволи пристанак „нежељеном броду“ у своју источну луку – Валенсију.
На тај начин унесрећени путници брода дочекаше срећан крај својих путешествија. Све се добро завршило. Баш као у шпанској серији. Свака част ономе ко ју је режирао!
Само тај је, изгледа, стидљив. И не жели да се прикаже светској јавности.
Неки упиру прстом у власника поменуте хуманитарне организације. Веле да је он већма заслужан за све што се годинама у назад дешава по питању мигрантске кризе.
Да ли у тим тврдњама има истине, нико не зна. А ако и неко зна, неће да каже. Што је такође разумљиво. Треба очувати мистичност целокупне приче у којој су главни актери мигранти.
Јер сага о „непожељном броду“ је само мали део слагалице.
Наша шанса
До нас је стигла вест да је у припреми нови подухват. Прича се да ће се радња драме овог пута одигравати негде на брдовитом Балкану. Веле да ту треба да се гради „сабирни центар за све мигранте које ЕУ неће“.
Е, ово је наша шанса!
Од почетка „мигрантске кризе“ кроз Србију је прошло сијасет миграната. Тачан број се не открива јавности. Не зато што је то тајна, него зато што нећемо да се размећемо пред комшијама. Не желимо да их правимо завидним.
Оно што није тајна, оно што је добро познато свима, и што је уједно и наш највећи адут у надметању да се „сабирни центар“ гради код нас је чињеница да је највећи број миграната који су прошли „Балканском рутом“ први пут регистрован баш у Србији.
Нису регистровани ни у једној другој европској земљи кроз коју су прошли. Ни у Грчкој. Ни у Бугарској, него баш код нас.
А то, према Споразуму о реадмисији који смо ономад склопили са ЕУ, значи само једно: да се мигранти који не добију азил у било којој земљи ЕУ враћају у „сигурну” земљу у којој су регистровани.
Баш лепо – „Сабирни центар Србија“.
Ако се овај сценарио обистини, ником из ЕУ неће бити жао што ће нас претрпати мигрантима. Реално, нико нам није крив што смо се правили паметни и једини регистровали мигранте који су пролазили нашом земљом.
Мада, можда смо, по нечијој команди, морали да их региструјемо. Може и то бити . . .
Али боље да се не оптерећујемо тешким темама. Стигло је лето. У току је Светско првенство у фудбалу. Опусти се, рајо. И уживај! Има времена. Не брини. Жалићеш касније . . .
За Војвођанске вести Стеван Стојков
Од припадника генерације која, вероватно, неће дочекати пемзију . . .
. . . сваког 10. и 25. у месецу . . . у сарказму чучи спас.
Related
