Баноштор смо посетили у време бербе грожђа, када домаћини раде од јутра до мрака. Упркос недостатку времена дочекани смо војвођански, натенане. На око 28км од Новог Сада, у општини Беочин, у винском Срему. На северним падинама Фрушке горе, на обали Дунава на коју су посебно поносни, са скелом која повезује Срем и Бачку.Баношторска вина су надалеко чувена и све више кућа имају свој вински подрум. Све више је и породица које се у потпуности посвећују гајењу грожђа и производњи вина. Ми смо овај пут посетили једну такву, на самој обали Дунава. Ивана Шијачки, четврта генерација породичне винарије Шијачки, као инжењер технологије вина објаснила нам је шта то овде погодује да ово постане прави центар за винску културу.Баношторски виногради се налазе на земљишту које је специфично богато кречњаком, и таква вина одликује изузетна минералност која се осети. А са друге стране због близине Дунава, иако на северним падинама Фрушке горе, имају једну специфичну микроклиму која омогућава да узгајају грожђе са високим садржајем шећера и високим киселинама, што је изузетно битно за свежину вина. Од Дунава се добија више сунца, јер је он као површина огледала. Зато Баноштор зову село са два сунца.Ово је разлог да се све више развија вински туризам. Идеја је да се прошета до винограда, атара и прелепих видиковаца а затим до подрума и ужива у вину. Уз све ово иду и војвођански гурманлуци и специјалитети. Радица Јанковић из сеоског туристичког домаћинства „Олор“ нуди преноћиште и смештај у селу и све што вам је потребно за леп излет или вишедневни боравак у природи. Са својом „Мајкином радионицом“ представља прави пример неговања традиције и очувања старих заната, обичаја као и гастрономије. Пуно је потенцијала и идеја јер овде има шта да се види и доживи. Могуће је договорити панорамску вожњу Баноштором као и вожњу Дунавом.Једно село, река и два сунца. Зрело грожђе и опојно вино. Традиција, обичаји и златне руке. Нама је ово било довољно да пожелимо да поново дођемо у Баноштор.За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.
Баношторска вина су надалеко чувена и све више кућа имају свој вински подрум. Све више је и породица које се у потпуности посвећују гајењу грожђа и производњи вина. Ми смо овај пут посетили једну такву, на самој обали Дунава. Ивана Шијачки, четврта генерација породичне винарије Шијачки, као инжењер технологије вина објаснила нам је шта то овде погодује да ово постане прави центар за винску културу.
Баношторски виногради се налазе на земљишту које је специфично богато кречњаком, и таква вина одликује изузетна минералност која се осети. А са друге стране због близине Дунава, иако на северним падинама Фрушке горе, имају једну специфичну микроклиму која омогућава да узгајају грожђе са високим садржајем шећера и високим киселинама, што је изузетно битно за свежину вина. Од Дунава се добија више сунца, јер је он као површина огледала. Зато Баноштор зову село са два сунца.
Ово је разлог да се све више развија вински туризам. Идеја је да се прошета до винограда, атара и прелепих видиковаца а затим до подрума и ужива у вину. Уз све ово иду и војвођански гурманлуци и специјалитети. Радица Јанковић из сеоског туристичког домаћинства „Олор“ нуди преноћиште и смештај у селу и све што вам је потребно за леп излет или вишедневни боравак у природи. Са својом „Мајкином радионицом“ представља прави пример неговања традиције и очувања старих заната, обичаја као и гастрономије. Пуно је потенцијала и идеја јер овде има шта да се види и доживи. Могуће је договорити панорамску вожњу Баноштором као и вожњу Дунавом.
Једно село, река и два сунца. Зрело грожђе и опојно вино. Традиција, обичаји и златне руке. Нама је ово било довољно да пожелимо да поново дођемо у Баноштор.
За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.
You must be logged in to post a comment.